Lozni Kalemovi Vinske Sorte

Lozni Kalemovi Vinske Sorte

VINSKE SORTE

 

PROBUS

 

  Probus je stvoren ukrštanjem dve sorte – Skadarke i Kaberne sovinjona. Nastao je na Institutu za vinogradarstvo i vinarstvo u Sremskim Karlovcima trudom domaćih naučnika Milisavljevića, Lazića i Kovača. Sorta je priznata 1983. godine. Ime je dobila po rimskom caru Marku Aureliju Probu (Marcus Aurelius Probus 276-282.godine n.e.). Prema istorijskim izvorima, on je ukinuo dotadašnju zabranu, kojom je gajenje vinove loze  bilo dozvoljeno samo stanovnicima Apeninskog poluostrava i zasadio prve čokote na brežuljke Fruške Gore i u okolini današnjeg Smedereva. Probus se najviše gaji na Fruškoj Gori, ali sve više osvaja i druga domaća vinogorja. Potaknuti uspesima domaćih vinara u radu sa ovom sortom i strani vinari i vinogradari se sve više interesuju za ovu sortu.

  Ova sorta razvija snažan čokot, a lastari su mu debeli. Grozd je srednje težine oko 180 g, zbijen i valjkastog oblika. Bobice su mu okrugle, tamno-plave boje, sočne. Plodovi sazrevaju u III epohi. Prosečno nakupi oko 19% šećera i 8,9 g/l kiselina. Solidne je rodnosti, ali zahteva dugu rezidbu. Mane su  mu što tokom kišnih jeseni grožđe lako truli i što loše podnosi niske temperatureVino napravljeno od Probusa je karakterističnog, prijatnog mirisa, vrlo intenzivno obojeno, harmoničnog ukusa i bogato.  Za njega se može reći da je perspektivna sorta za visokokvalitetna crna vina. Mogla bi da nađe svoje mesto u vinogorjima za crna vina, naročito na lokalitetima gde ne postoji veća opasnost od izmrzavanja loze.

MORAVA

                                                              

  Morava je sorta stvorena u Institutu u Sremskim Karlovcima, radom naših vrsnih naučnika i profesora Petra Cindrića, Nade Korać i Vladimira Kovača. Nastala je ukrštanjem Rajnskog rizlinga i genotipa SK 86-2/293 i potiče iz iste kombinacije ukrštanja kao i Panonija. Autori su Petar Cindrić, Nada Korać i Vladimir Kovač. Priznata je 2003. godine i spada u interspecijese, tj. međuvršne hibride, pa se  može uspešno gajiti uz redukovanu zaštitu, sa samo nekoliko tretmana protiv pepelnice, dok se zaštita protiv plamenjaĉe i botritisa nemora raditi.  Najviše se gaji se u fruškogorskom vinogorju, a polako se širi u ostalim vinogorjima u Srbiji, kao na primer valjevskom (Jelić) i šumadijskom (Despotika).

  Lastari Morave rastu uspravano, a sam čokot je srednje bujan. Grozd je konusnog oblika i rastresit. Bobice su zelene boje, srednje veličine, sa sočnom pulpom i karakterističnog ukusa. Što se tiče vremena sazrevanja, iako Morava, u odnosu na Rajnski rizling, nekoliko dana ranije započinje vegetaciju, a  grožđe sazreva oko nedelju dana kasnije. Ova sorta ispoljava visoku otpornost na plamenjaču i na sivu plesan grožđa, dok je otpornost na pepelnicu osrednja. Otpornost na izmrzavanje je visoka početkom i sredinom zime, kao i kod Rajnskog rizlinga, dok je krajem zime nešto slabija. Po prinosu grožđa, Morava nadmašuje Rajnski rizling, ali je problem u tome što on varira od godine do godine. Što se tiče vina napravljenog od  ove sorte, pored vrhunskog kvaliteta i arome koja podseća na Sovinjon, za njega je karakterističan visok sadržaj kiselina.

 

SILA

                                                                    

Sila spada u novostvorene domaće sorte nastale u Institutu u Sremskim Karlovcim.  Priznata je za novu sortu 1988. godine. Nastala je ukrštanjem Kevidinke i Šardonea, a njeni autori su profesori Sima Lazić, Vladimir Kovaĉ i Petar Cindrić. Ime je dobila po inicijalima prvog autora dr Sime Lazića. Posle fruškogorskog vinogorja, zasadi sa ovom sortom počinju da se šire i u drugim vinogorjima Srbije (Vinogradi Stokić – Ram).

Sila ima čokot srednje bujnosti, grozd je razgranat i rastresit, a prosečna masa mu je oko 200 grama. Bobice su sitne, okrugle, zelenkasto-bele, sa obilnim pepeljkom. Ova sorta sa vegetacijom kreće pozno. Sazreva početakom III epohe. Daje visoke prinose, jer joj je rodnost okaca i lastara velika. Rodna su joj i donja okca. Odlikuje se visokom otpornošću na sivu plesan grožđa. Nije naročito otporna na niske temperature. Pri izboru terena za sadnju vinograda, treba uzeti nabrojane sortne karakteristike. U odnosu na Italijanski rizling, Sila nakuplja nešto manje šećera i ima niže kiseline. Vino napravljeno od Sile je lako, harmoničnog ukusa, sa diskretnom, prijatnom aromom Šardonea. Ovo je vrlo perspektivne sorte, koje će tek dobijati na značaju.

 

Muscat a petit grain – Muscat De Frontignan

(Muskat frontinjan, Muskat beli, Muskat žuti, Moscato bianco)

 

  Ovu sortu sa mnogo sinonima koja se gaji na čitavom svetu od Australije, Novog Zelanda, preko Južne Afrike, Argentine, Čilea, Kalifornije do skoro svih zemalja Evrope, smatraju za najstariju poznatu sortu, koja izvorno najverovatnije potiče sa prostora Stare Grčke. Rimljani su zaslužni za njeno prenošenje dalje. Tako je verovatno stigla i do prostora današnje Francuske. Njena rasprostranjenost je dovela do toga da je širom sveta znaju kao Muscat Blanc (de Frontignan), Muscat à petits grains ili Muscatel u Francuskoj, u Portugalu kao Muscatel Branco, do Douro itd., u Španiji kao Moscatel Menudo Branco, Bruno itd., u Italiji Moscato Bianco, d’Asti itd. i može biti nazvan Muskat, Muskatel, Muskateller u Nemačkoj i Austriji. U Australiji ga znaju i kao Muscat à petits grains, Brown Muscat ili Frontignac.

  Muscat a petit grain ima snažnu lozu, koja raste poluuspravno, sa listovima koji su srednje veličine, tanki , glatki, sa tamno-zelenom gornjom povrsinom i bleđom donjom. Grozdovi su joj srednje veličine, izduženi, cilindrični, kompaktni i ponekad krilasti. Bobice su srednje veličine, najčešće okrugle, providne, ali postaju neprovidne kad sazru i dobiju zlatno-žutu boju sa crvenkastim pegama. Sazru rano i brzo se isuše, ali se često ostavljaju da bi proizveli visoku koncentraciju šećera. Unutrašnjost je čvrsta i vrlo slatka, i sok je karakterističan po mošusnom ukusu. Vino proizvedeno od ove sorte grožđe se često meša sa drugim sortama.

 

PANONIA

  Panonia je sorta stvorena na Oglednom polju Instituta za vinarstvo i vinogradrstvo u Sremskim Karlovcima i to ukrštanjem Rajnskog rizlinga i genotipa SK 86-2/293, kao i Morava. Autori su Petar Cindrić, Nada Korać i Vladimir Kovač. Priznata je 2003. godine. Gaji se uglavnom u fruškogorskom vinogorju, dok u skorije vreme počinje da se širi na druga vinogorja u Srbiji i okruženju.

  Panonia ima srednje bujan čokot, uspravan rast lastara i slab porast zaperaka. Ova sorta ima uvek redak i uredan špalir. Na zelenim delovima čokota Panonie ima manje posla tokom vegetacije. Grozd je rastresit, srednje veličine. Bobice su male, okrugle, zelenožute, sočnog mesa i prijatnog ukusa. Panonia je visoko tolerantna na plamenjaču, pepelnicu i sivu plesan grožđa. U većini godina se može uspešno gajiti bez primene pesticida. Po otpornosti na niske temperature početkom zime je na nivou sa Rajnskim rizlingom, dok je sredinom i krajem zime nešto malo slabije otpornosti.  Rodnost sorte je na nivou pomenutog roditelja. Nakuplja mnogo šećera i ima visok nivo kiselina. Panonia daje vino vrhunskog kvaliteta. Veoma perspetktivna sorta za gajenje.

 

MUSKAT OTONEL

 

  Ovu sortu je stvorio Robert Moro, vrtlar iz francuskog grada Anžera. Smatra se da je jedan od roditelja ove sorte Šasla, na koju mnogo liči, a da je drugi roditelj Muscat de Saumuir, od koga je nasledio muskatni ukus. Česti sinonimi za ovu sortu su: Misket Ottonel, Mirisavka, Muscadel Ottonel, Ottonel, Ottonel Frontignan i dr.  Najviše se gaji u Francuskoj (u pokrajini Alzas), Nemačkoj, Austriji, Čehoslovačkoj i Mađarskoj. U Srbiji se gaji na manjim površinama i to najačešće u Vojvodini.

  Čokot Muskat otonela je slabije bujnosti. Grozd je mali i srednje zbijen. Bobice su beličasto-žute boje, srednje krupnoće, okrugle i hrskave, sa izraženom muskatnom aromom.  Plodovi sazrevaju rano, u I epohi. Retko kad uspeva da nakupi više od 20%, a lako gubi kiseline. Muskat otonel daje relativno male prinose. Sorta je osetljiva na vremenske prilike u cvetanju, pa često daje rehuljave grozdove. Otpornost na niske temperature i na sivu plesan je veoma dobra. Vino ima jak muskatni miris. Zbog intenzivnog mirisa veoma je pogodna za kupažu sa drugim sortama koje oskudevaju u mirisu.  Zbog slabe bujnosti treba je kalemiti na bujnije podloge, na primer Kober 5 BB, i saditi je na plodnijim zemljištima.

 

ŽUPLJANKA

                                               

  Župljanka je stvorena u Institutu za vinogradarstvo i voćarstvo u Sremskim Karlovcima,  ukrštanjem Prokupca i Crnog burgundca. Priznata je 1970. godine, a njen autor je D. Milisavljević.  Najviše vinograda sa ovom sortom je posađeno u fruškogorskom vinogorju, ali se sporadično nalazi i u drugim srpskim vinogorjima. U novije vreme rađeno je na klonskoj selekciji ove sorte (prof Mirjana Medić, 2011.godine) i priznata su 4 klona: SK 30, SK 34, SK 37 i SK 60.

  Čokot Župljanke je vrlo bujan. List je veliki, petodelan ili trodelan, tamnozelen i bez sjaja. Naličje lista je baršunasto i maljavo. Grozd je valjkasto-kupast i srednje zbijen sa dugom, zelenom drškom. Bobice su srednje veličine, ovalne, zeleno-žute boje sa izraženim mrkim taĉkicama. Pokožica je ĉvrsta, meso sočno, bez posebne arome, osvežavajuće slatkog ukusa. Sazreva na početku III epohe. Daje visoke i redovne prinose. Odgovaraju joj visoki uzgojni oblici i mešovita rezidba. Zbog vrlo snažnog ĉokota treba je saditi na nešto većim rastojanjima.  Otpornost prema niskim temperaturama je osrednja. Otporna je na sivu plesan, a vrlo osetljiva na peronosporu i oidium. Kod redovne zaštite, o ovome treba posebno voditi raĉuna.   Može da nakupi  oko 20% šećera i uz to ima i visok sadržaj kiselina  od 9 do 12 g/l. Po sastavu kiselina Župljanka je specifična, jer sadrži više jabučne, nego vinske kiseline.   Vino je žuto-zelene boje, osvežavajuće, puno, sa čistim, prijatnim vinskim bukeom.

 

ITALIJANSKI RIZLING

  Poreklo ove sorte nije sasvim sigurno utvrđeno. Prema nekima ona vodi poreklo iz Francuske, ali ima i onih koji smatraju da je njena postojbina na prostorima Srednje Evrope.  Onošto je sigurno, dosta se gaji ne samo u Vojvodini, gde je najzastupljenija sorta, već na čitavom basenu Panonske nizije i oko nje. Sinonimi ove sorte su brojni, pa tako recimo možemo naići na ove nazive: Talijanski rizling, Graševina, Talijanska graševina, Grašac, Grašica, Laški rizling, Welschriesling, Olaszrizling; Rizling vlašsky, Rizling italien, Riesling italico.

  Italijanski rizling ima čokot srednje bujnosti. Lastari mu rastu uspravno. Njegov grozd je mali, sa jednim krilcem, valjkast i zbijen. Bobice su male, okrugle, žućkasto-zelene boje, a aroma im je neutralna. Ova sorta dobro i redovno rađa. Plodovi sazrevaju u III epohi. Dobre je otpornosti na niske temperature, a i kasnije kreće sa vegetacijom, tako da mu i to pomaže da izbegne kasnije prolećne marzeve. Srednje je osetljiv na sivu plesan, a i botritis u pojedinim godinama zna da nanese ozbiljne štete.

 Vina napravljena od ove sorte spadaju u vrhunska  i veoma kvalitetna. Odlikuju se zelenkasto-žućkastom bojom. Uglavnom se proizvode kao suva vina, a samo izuzetno sa malo zaostalog, neprevrelog šećera.  Na Institutu za vinogradrstvo i vinarstvo u Sremskim Karlovcima rađeno je na klonskoj selekciji ove sorte i registrovani su klonovi SK – 13, SK-54 i SK – 61. Najbolje se među njima pokazao klon SK-54, pa se skoro svake godine traži lozni kalem više.

 

KABERNE FRAN

 

  Kaberne fran spada u veoma stare sorte vinove loze, koja najverovatnije vodi poreklo iz oblasti Bordoa, tačnije  iz gradića San Emilion. Poznat je i pod imenima: Carment, Cabonet, Gros cabernet, Petit fer и Veron. Čest je pratilac Kaberne sovinjona, ali za razliku od njega Kaberne fran sazreva nedelju dana pre i samim tim je pogodniji za uzgoj u nešto hladnijim oblastima.

  Ova sorta ima jak čokot, a lastari su debeli, spljošteni, a kada se okale dobijaju boju lešnika. Grozd je srednje veličine, konusnog oblika, srednje zbijen i dobro se oprašuje. Bobice su srednje veličine, tamno-plave boje, sa tankom kožicom, prekrivene sa dosta pepeljka. Grožđe sazrev na kraju III epohe. Kaberne sfran daje prinos od 9 do 14 tona po hektaru. Može da nakupi od 20 do 22%  šećera sa 6 do 9 grama ukupnih kiselina po litru grožđanog soka. Vino napravljeno od ove sorte je veoma kvalitetno i koristi se kako za pravljenje sortnih vina, tako i za kupažiranje sa Kaberne sovinjonom.

 

TRAMINAC

  Traminac, kao sorta, verovatno potiče sa prostora Austrije. Poššto se javlja u nekoliko oblika ima sledeće sinonime: Traminer roter  ili Traminac crveni,  Gewürtz Traminer ili Traminac mirisavi, ili Traminer rosso, Traminer aromatico, Traminer red, Traminer rouge, Traminer rozovy i dr.

  Traminac razvija srednje bujan čokot. Cvet mu je hermafroditan i ima dobri i redovnu oplodnju. Grozd mu je male mase od 50 do 70 grama, pa između ostalog i zbog toga spada u maloprinosne sorte grožđa. Grozd je kupastog oblika i najčešće zbijenih malih zrna, crvenkaste ili sive boje, debele pokožice i izraženim pepeljkom. Sok mu je osvežavajući, bezbojan i ima specifičan sortni miris.

   Vreme saazrevanja Traminca je u  II epohi. Reže se mešovito na kratke kondite i duge lukove od 10 do 14 okaca. Najbolje rezultate daje na rastresitim i umereno plodnim zemljištima, i na parcelama sa južnim ekspozicijama. Spada u najotpornije sorte na niske temperature, a što se tiče značajnijih bolesti vinove loze, jedino može da bude problem botritis, kada su jeseni sa puno kiše. Traminac nakupi u punoj zrelosti do  26% šećera, sa ukupnim kiselinama od 6 do 7 grama po litru.

 

SMEDEREVKA

 Smederevka se smatra autohtonom sortom Srbije, mada ne bi pogrešili ako bi je nazvali balkanskom sortom. Pošto se gaji širom Balkana, imasledeće sinonime: Belina, Dimjat, Semendra, Dartanija i dr.

  Čokot Smederevke je srednje do jake vegetativne snage. Cvet joj je hermafroditan, a oplodnja dobra i redovna. Grozd je krupan, pa čak i veoma krupan, sa masom koja se kreće od 150 do 350 grama, a pri tome srednje zbijen, često i rastresit. Zrna su krupna, ovalna, žuto-zelene boje, a na osunčanoj strani boje ćilibara. Grožđani sok je bezbojan i neutralnog mirisa. Sazreva veoma kasno u IV epohi. Spada u grupu veoma rodnih sorti. Može se gajiti na svim uzgojnim oblicima i rezati kratko. Osetljiva je na plamenjaču i pepelnicu, dok je na botritis otpornija. Nije naročito otporna na zimske marzeve. Nakuplja od 16% do 20% šećera i od 5 do 7 g/l ukupnih kiselina. Vina su sveža, laka, prijatnog ukusa. Dosta se koristi za kupažu i popravku svežine belih vina od drugih sorti.

 

RAJNSKI RIZLING

   Rajnski rizling spada u vrlo stare sorte vinove loze i svakako najpoznatije na svetu. Smatra se da je poreklom iz Nemačke, tačnije iz doline reke Rajne. Najviše se gaji u Nemačkoj, Francuskoj, Austriji, Ukrajini, Rusiji, Sjedinjenim Američkim Državama, a u nešto manjoj meri u severnoj Italiji, u Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj. U Srbiji se takođe gaji, naročito u Negotinskoj krajni. Sinonimi su mu: Riesling, Weisser Riesling, Rheinriesling, Riesling renano, Rizling rynsky,  Rajnai rizling.

  Čokot Rajnskog rizlinga je bujnog rasta. Grozd mu je mali, valjkast ili kupast i često zbijen. Zrna su srednje krupnoće, žućkasto-zelene boje i prijatne arome. Grožđe sazreva u III epohi. Ovu sortu karakteriše vrlo visoka otpornost prema niskim temperaturama i to tokom cele zime. Kasnije kreće sa vegetacijom. Grožđe je osetljivo na sivu plesan.

  Vina napravljena od Rajnskog rizlinga su harmoniĉna, finog mirisa i arome, sa izraženim kiselinama, elegantna su i vrlo karakteristična.

 

MARSELAN

 

  Marselan je sorta koja se prvi put pojavila u Francuskoj 1961. godine, ukrštanjem sorti Kabernet sovinjon (Cabernet Sauvignon) i Graneša (Grenache) i koristi se za pravljenje kvalitetnih crvenih vina. Ukrštanje je izveo ampelograf Pol Truel u blizini francuskog grada Maselana, po kome je sorta i dobila ime. Interesantna je priča o nastanku ove sorte. Naime, Marselan je nastao u toku jednog obimnog projekta francuskih oplemenjivača vinove loze koji je sprovođen s početka druge polovine XX veka da se dobiju nove sorte, koje bi bile visko prinosne sa krupnim zrnom. Pošto je Marselan bio slabije prinosna sorta sa sitnijim zrnom, on je kao neperspektivna sorta bio odbačen i skoro zaboravljen. Međutim, onda se desio kopernikanski obrt, pred kraj XX veka promenili su se vinogradarski trendovo. Počele su da se naročito cene sorte koje su imale manji prinos, a davale dobar kvalitet i pritom bile otpornije na bolesti. Pošto je Marselan imao sve te karakteristike,on beše otrgnut od zaborava i konačno 1990. godine biva registrovan u zvanični registar sorti. Pored Francuske, ova sorta se gaji i u Kaliforniji, Argentini, Španiji, Brazilu, Tunisu, a sve je popularnija i u Kini. Marselan je naime, jedina sorta grožđa, uz Kaberne sovinjon i Merlo, koja je zasađena u Kinesko-francuskom demonstacionom vinogradu, koji je ustvari projekat saradnje dve vlade podignut da podigne interesovanje za vinogradarstvom u Kini i ujedno propagira francusku tehnologiju u proizvodnji grožđa i vina.

  Marselan sazreva nešto pre Kaberne sovinjona. Pokazuje veoma veliku otpornost na botritis i pepelnicu, kao i na grinje i druge štetoćine. Daje iz godine u godinu konstantno dobar kvalitet grožđa. Ne oseča nedostatak vode u sušnim godinama. Zbog ovih svojih karakteristika Marselan je jako zahvalan za rad u vinogradu. Od ove sorte se proizvode jako obojena i visoko aromatična vina, koja imaju mekane tanine i potencijal za odležavanje.

  U Srbiji postoje zasadi Marselana i to u vinarijama Belo brdo, Virtus, Deurić i Pusula. Predviđamo da će se površine pod ovom sortom samo uvećavati, jer se radi o jako perspektivnoj sorti, koja postaje svetski hit.

 

ŠARDONE (Chardonnay)

  Šardone je sorta vinove loze koja potiče iz svetski čuvenih vinogradarskih reona Burgundije i Šampanje u Francuskoj. Zajedno sa Burgundcem crnim (Pinot noir), Burgundcem belim (Pinot blanc), Burgundcem sivim (Pinot gris) spada u grupu sorti Pinoa (Pinot).  U ovu grupu spadaju i još neke na ovim prostorima manje poznate sorte Pinot Meunier, Pinot Auxerrois, Pinot Teinturier i Pinot Gouges. Poznato je da postoji velika sličnost između Šardonea i Belog burgundca. Samo iskusni vinogradari mogu da razlikuju ove dve sorte po strukturi lista u toku vegetacije. Dugo se mislilo da su ove dve sorte samo sinonimi jedne iste sorte. Kasnije je vladalo mišljenje da je Šardone nastao mutocijom Belog burgundca, da bi najnovija ispitivanja DNK Šardonea pokazala da je on nastao hibridizacijom Belog burgundca i sorte Gouais blanc. Prirodno, Šardone se najviše gaji u svojoj postojbini,  Francuskoj, ali takođe  ne postoji značajniji vinogradarski reon na svetu u kome nije zasađena ova sorta, od Kalifornije, Čilea, Argentine, Južne Afrike, Australije, širom evropskih zemalja. Sinonimi koji ga prate su: Chardonnay blanc, Arboisier, Arnoison, Chablis, Pino Chardonnay, Pinot blanc Chardonnay.

  Šardone daje srednje bujan čokot. Groz mu je mali, težine oko 100 grama, valjkastog oblika, srednje zbijenih zrna. Boja zrna je beličasto-zelena. Bobice su mala, okrugla, sa puno soka i karakterističnom aromom. Šardone rano kreće sa vegetacijom i rano sazreva, u II epohi (prva polovina septembra). Prosečan prinos ove sorte po hektaru je 9000 kg, po čemu spada u slabije prinosne sorte. Zato, sa druge strane nakuplja veliku količinu šećera. Veoma važna karakteristika Šardonea je da odlično podnosi niske temperature u toku zime. Od bolesti, jako je osetljiva na botritis (siva plesan grožđa). Reže se mešovito, na kondir 2 okca, a na luk od 8 do 10 okaca. Ne rađa na zapercima. Uspeva na raznim tipovima tla i raznim klimatskim uslovima, ali mu ne odgovara prevelika vlažnost.

  Šardone daje vino koje je veoma karakteristično sa lepim voćnim kiselinama, sa veoma diskretnom aromom, punog tela i harmonično. Boja vina varira između bledožute do svijetlo limunžute i žute boje. Ako kažemo da je ovo vino najpoznatije belo vino na svetu, onda taj podatak dovoljno govori sam za sebe.

 

SYRAH

    Sira ili Širaz su dve najčešće transkripcije izvornog francuskog naziva sorte vinove loze Syrah. Dok se u Evropi, Južnoj Americi i Sjedinjenim meričkim Državama kaže Sira, u Australiji, Južnoj Africi i Kanadi preovladava izgovor Širaz. O poreklu ove sorte dugo se nije znalo šta je prava istina, pa je dugo kružila legenda da ova sorta vodi poreklo iz Persije, iz oblasti Širazi, po kojoj je navodno idobila ime. Prema drugoj legendi ovu sortu je u dolinu Rone, iz Sirakuze sa Sicilije doneo rimski car Probus. Međutim, ni za ovu priču nema potvrde. Da se radi o staroj sorti govori i podatak da je njeno prvo pisano pominjanje datirano u 1224. godinu. Enigmao o poreklu ove sorte je razrešene 1999. godine, kada je DNK analizom utvrđeno da je Sira potomak sorti Dureza i Mendeuse Blanche. Ovo su dve stare francuske sorte lokalnog značaja, koje nikada nisu imale slavu svog potomka.

   Sira ima srednje bujni čokot, a vrhovi lastara su uspravni. Grozd je srednje veličine, cilindričnog oblika, izdužen. Zrna su tamno-plave boje, okrugla, srednje veličine, sočna i slatka. Dobro i redovno rađa. Sazreva krajem II i početkom III epohe. Sira je sorta čija je osetljivost na biljne bolesti osrednja, a veoma visoka na grinje. Naročito je osetljiva na sušu i hlorozu. Za dobijanje dobrog kvaliteta zahteva kratku rezidbu. Grožđe nakupi od 18 do 25% šećera, sa ukupnim kiselinama od 6 do 8 grama po litru grožđanog soka.

    Vina sorte Sira su elegantna i imaju izražen voćni miris. Karakter vina zavisi od klime u kojoj je grožđe uzgajano. U hladnijoj klimi ima više tanina, a u toplijoj klimi nivo tanina je manji. Takođe su i arome različite. Često se koristi za kupažu sa drugim sortama.

 

SOVINJON

  Sovinjon ili Beli sovinjon (Sauvignon blanc) potiče iz Francuske, tačnije iz oblasti Bordoa, a ime je dobio po francuskoj reči „sauvage“, što u prevodu znači „divljak“. Ova sorta je po rasprostanjenosti po svetu, na visokom drugom mestu, odmah iza Šardonea. Jedan od roditelja joj je danas veoma retka sorta Savagnin, koja se može nađi u istočnoj Francuskoj, na granici sa Švajcarskom, pa i nije čudo što Sovinjon voli malo fladniju klimu. Sama sorta je stara najmanje 500 godina, a kultivisana je u XVIII veku i proširila se u svim svetskim vinogradarskim reonima sa umerenom klimom, gde se i danas manje-više uspešno gaji. Naravno, najviše se gaji u Francuskoj, gde se gaji zajedno sa sortama Semijon (Semillon) i Muskatel (Muscadelle) od kojih se prave čuvena desertna vina. U ostalim vinogradarskim karajevima Sovinjon se koristi za Neki od sinonimi su mu: Muskatni silvanac, Sauvignon blanc, Gros Sauvignon, Petit Sauvignon, Sauvignon jeune, Weisser Sauvignon, Muscat Sylvaner, Sauvignon bianco.

  Sovinjon razvija vrlo bujan čokot. Grozd mu je mali, valjkast ili sa ramenom i zbijen. Zrna su mu slatka, karakterističnog ukusa, srednje veličine, okruglog oblika, pokožica im je debela, a boja im je žućkasto-zelena sa crnim pegama.  Sovinjon sazreva u II epohi, a po prinosima spada u malo-prinosne sorte, pa zahteva dugu rezidbu. Otpornost na niske temperature je relativno dobra, ali je jako osetljiva na sivu trulež. Vino napravljeno od Sovinjona je veoma cenjeno u svetu vinoljubaca, sa karakterističnom, pikantnom aromom, ali harmonično i puno. Važna karakteristika ove sorte je da na njega mnogo utiče podneblje sa kog potiče.

 

KABERNE SOVINJON

 

  Kaberne sovinjon (Cabernet sauvignon) je dugo bio najviše gajena sorta za crvena vina na svetu, ali ga je pred kraj XX veka pretekao Merlo. Vodi poreklo iz Francuske, iz oblasti Bordoa i nastao je ukrštanjem Kaberne frana i Sovinjona, što je i dokazano 1997. godine analizom DNK. Daje izuzetno cenjeno crno vino, za koje je jedan mudar čovek jednom rekao: „Kaberne sovinjon je kralj vina, ali su mu krunu iskovali roditelji – Kaberne fran mu je dao telo, a Sovinjon blan dušu“. Gaji se širom svih vinogradarskih reona na svetu.  Najpoznatiji sinonimi su mu: Petit vidure, Petit cabernet.

  Kaberne sovinjon formira snažan čokot. Grozd je mali, težina mu je od 60 do 70 g, srednje je zbijen. Zrna su mala, okruglog oblika, tamno-plave boje sa obilnim pepeljkom. Grožđe ima karakterističan ukus, koji je sličan jednoj vrsti trave  (Aristolochia clematitis). Kasno kreće sa vegetacijom, a sazreva krajem III epohe. Kaberne sovinjon pada u slabo-prinosne sorte. Retko kad je prinos po hektaru preko 8 tona. Što se tiče otpornosti na mraz, ona je kod ove sorte velika. Dobra mu je osobina da grožđe ne truli. Dobro nakuplja šećer u širi.

  Vino napravljeno od sorte Kaberne sovinjona je visoko-kvalitetno, vrlo karkterističnog mirisa, harmoničnog ukusa, i intezivno crvene boje. Veoma je cenjeno u svetu vinoljubaca, bilo da je samo ili u kupaži sa drugim sortama (obično sa Merloom). Najbolje je za konzumaciju pošto odleži par godina u hrastovim buradima.

 

CRNI BURGUNDAC (PINOT NOIR)

   Crni burgundac ili Pino noar je dominantna crna sorta grožđa koja vodi poreklo iz francuske oblasti Burgundije i danas je tamo i u oblasti Šampanje osnovna sorta u zasadima. Radi se o veoma staroj sorti, koja je kako neki naučnici tvrde, samo generaciju ili dve udaljena od divlje loze. Posebno su poznati vinogradi u Burgundiji u regionu Kote Dior. U Šampanji ga mešaju sa Šardoneom u spravljanju poznatih penušavih vina ovoga regiona. Pogodni tereni za uzgoj ove sorte su u umereno kontinentalnom klimatskom pojasu, zemljišta gde preovladava glina ili krečnjak. Ova sorta nije pogodn za mesta gde je jako toplo. Inače, rasprostranjenost ove sorte je velika i ima je od Amerike, Australija i širom kontinentalne Evrope. Najčešći sinonimi su: Spätburgunder, Blauer Burgunder, Blauer spätburgunder, Pino čornij, Burgund modre, Kiš burgundi.

   Crni burgundac razvija čokot srednje bujnosti. Grozd je mali, valjkast i zbijen. Bobice su sitne, okrugle, tamno-plave boje sa puno pepeljka i sočne. Oplodnja je normalna. Daje male, do osrednje prinose. Otpornost prema niskim temperaturama je veoma dobra, ali je grožđe osetljivo na sivu plesan. Sok je bezbojan. Sazreva u II epohi. Ova sorta dobro nakuplja šećer i ne gubi kiseline.

   Vino je visokog kvaliteta, pogodno za čuvanje, karakterističnog sortnog mirisa, rubin crvene boje sa ljubičastim prelivima na obodu, dok stara vina dobijaju cigla-crvenu boju. U Francuskoj se mnogo koristi za proizvodnju šampanjca. U ovu svrhu prerada se vrši po postupku za bela vina. U ostalim zemljama Evrope koristi se za proizvodnju suvih crnih vina.

 

SIVI BURGUNDAC

  Sivi burgunadac ili Pino gri (franc. Pinot gris) je sorta koja vodi poreklo iz francuske oblasti Burgundije. Nastala je mutacijom pupoljka sorte Crni burgunadac (Pino noar), što znači da spada u grupu sorti Pinoa. Kao što mu samo ime kaže, sive je boje, ali može imati razne nijanse. Sorta je raširena diljem vinogradarskog sveta, pa je samim tim i broj sinonima, koje ova sorta ima veliki broj: Crvena klevanjka, Rulandac, Rulendac sivi, Tokay de Alsace, Ruländer, Grauer Burgunder, Szürkebarát, Pinot grigio. Prema O.I.V. – Medjunarodna organizaciji za vinovu lozu i vino, primarni naziv je Pinot gris, mada se u Srbiji odomaćio naziv Sivi burgundac. Gaji se isključivo u uslovima kontinentalne klime.

  Sivi burgundac razvija čokot srednje bujnosti. Njegov grozd je mali do srednji, sa masom koja se kreće, zavisno od klona, od 70 do 125, vrlo retko do 150 grama. Oblik grozda je valjkast i zbijen. Zrna su mala, okrugla, sočna, sa tankom pokožicom, slatka i aromatična, ljubičasto-sive boje sa izraženim pepeljkom. U grozdu se veoma često nađe po koje zrno bele boje. Sivi burgundac sazreva u II epohi. Pošto mu je cvet hermafroditan ima dobro oplođavanje, ali ipak u zavisnosti od klona spada u slabo ili srednje prinosne sorte (od 6 000 do 12 000 kg/ha). Preporučena rezidba je duga (8 do 10 okaca) ili mešovira (kondiri za zamenu na 2 okca). Prema otpornosti na niske temperarure, ova sorta je jako otporna, jer izmrzava tokom zime tek na     -240C. Jako je osetljiva na plamenjaču i pepelnicu, a i na sivu trulež, naročito ako u vreme zrenja nastupi kišni period. Što se tiče šećera u širi, nakuplja od 20 do 25%, sa 6 ili 7 g/l ukupnih kiselina. U fazi suvarka šira dostiže čak i 30% šećera.

  Vino dobijeno od ove sorte je žuto-zlatne boje, pitko, osvežavajuće, harmonično sa specifičnog mirisa i ukusa. Ako duže odležava, dobija se još bolji kvalitet. Treba pomenuti da se od ove sorte prave i vina tipa šampanjca.

 

MERLO

  Merlo (franc. Merlot) je sorta crnog grožđa, poreklom iz Francuske, koja se gaji u celom svetu i  globalno je najzastupljenija sorta za crvena vina. Ova sorta je takođe karakteristična po tome što nema sinonime, već je svuda gde se gaji zovu Merlo. Zabeleženo je da se Merlo 2004. godine uzgajao na svetu na ukupno 260 000 hektara. Sigurno da su danas ove površine premašene. Na ovoj sorti je puno urađeno u klonskoj selekciji širom sveta. Međutim, najbolji klonovi dolaze iz Francuske i Italije.

  Čokot Merloa je bujan. Grozd je mali, najčešće je težak oko 100 g, valjkastog oblika i rastresit. Zrna su mala, okruglog oblika, tamnoplave boje, sa tankom pokožicom, a ukus im je sličan kao kod Kaberne frana. Merlo spada u srednje prinosne sorte. Sazreva u III epohi.  Otpornosti na niske temperature mu je osrednja, dok nije osetljiv na sivu plesan grožđa. Merlo može da nakupi do 24% šećera u širi.

  Vino napravljeno od Merloa  je visoko kvalitetno, sa karakterističnom sortnom aromom. Ima manje tanina od Kaberne sovinjona, ali je takođe pogodno za odležavanje i kupažiranje. Vino je lepo obojeno, tamno-crvene boje, harmonično, osvežavajuće, sa ukusom i mirisima na bobičasto voće, na trešnje i šljive.

 

RKACITELI 

lozni-kalemovi-vinska-sorta-rkaciteli

 Rkaciteli je stara gruzijska sorta, sa izrazito visokim sadržajem ukupnih kiselina, koja se koristi za proizvodnju belih vina, za kupažu (sa vinima kojima nedostaje kiselina) i za pravljenje vinskih destilata. Sam naziv sorte Rkaciteli u prevodu sa gruzijskog bukvalno znači „crveno stablo“. Koliko je ova sorta vinove loze stara najbolje govori podatak da su u Gruziji pronađene glinene posude sa semenkama, za koje je utvrđeno da pripadaju Rkaciteliju, a koje su datirane u 3000. godinu p.n.e.Najviše se gaji u zemljama Istočne Evrope. Osim u postojbini, u Gruziji, gaji se u Moldaviji, Ukrajini, Rusiji, Bugarskoj, Rumuniji, Azerbejdžanu, Makedonij, ali je zabeleženo da je zasađen i u Australiji, istočnom delu Sjedinjenih Američkih Država i u Kini. Kod nas je introdukovana sedamdesetih godina prošlog veka. Poznati sinonimi za Rkaciteli su: Rkatziteli, Kukura, Topolek, Budasuri i dr.

  Čokot Rkacitelija je srednje bujan, a lastari su crvene boje i rastu uspravno. Po ovome je ova sorta prepoznatljiva. Grozd mu je težak oko 200 grama, cilindričnog oblika, nekada i sa krilcem, srednje zbijen. Zrna su srednje krupna, sočna, sa debelom pokožicom. Boja zrana je zelenkasto-žuta, a kad sazre dobijaju srebrnu, a ponekad i ružičastu nijansu. Rkaciteli sazreva na prelazu iz III u IV epohu, dosta kasno. Spada u srednje prinosne sorte i zahteva dugu rezidbu. Što se tiče otpornosti na niske temperature, ova sorta može da izdrži zimske mrazeve do -200C. Jako je osetljiva na plamenjaču, a pretežno otporna na sivu trulež grožđe.

  Vino dobijeno od Rkacitelija  je zlatno-žute boje, punog tela, sa bogatim voćnim aromama (po čemu podseća na mladi Šardone), blago sladunjavog mirisa, sa visokim kiselinama, koje su pored toga prijatne.

 

FRANKOVKA

 Frankovka je sorta za koju se ne može sa sigurnošću  utvrditi iz koje zemlje tačno potiče, pa je mnogi svojataju. Najverovatnije da je nastala tu gde se danas najviše i gaji, a to je sednja Evropa, tj, gaji se u Nemačkoj, Austriji, Sloveniji, Mađarskoj, Češkoj, Slovačkoj, Rukuniji, Hrvatskoj i Srbiji. Može senaći, ali dosta ređe i u Francuskoj iItaliji. Ova sorta ima i dosta sinonima. U Srbiji je zovemo Frankovka, iako je O.I.V. – Međunarodna organizacija za vinovu lozu i vino, kao primarni naziv ove sorte odredila naziv Limberger. Ostali sinonimi koje srećemo za ovu sortu su: Frankinja,  Modra frankinja, Frankovka modra, Moravka, Frankonia, Blaufränkisch, Blauer Limberger, Lemberger, Limberger, Kékfrankos, Franconia nera, Franconien noir, Frankovka crna.

  Frankovka ima bujan čokot, lastari debeli, smeđe-crvene boje. Masa grozda varira od 150 do 300 g, srednje zbijen i kupast. Zrna su mala, okrugla, sočna, bez određene arome, boja im je tamno-plava posuta pepeljkom. Imaju debelu pokožicu. Grožđe sazreva u III epohi. Iako redovno i  dobro rađa, od 12 000 do 18 000 kilograma po hektaru, ne nakuplja puno šećera, jer samo u naročito pogodnim godinama dostigne oko 20 %. Reže se mešovito, lukovi na 8 do 10 okaca. Frankovka spada u red jako otpornih sorti na zimske mrazeve. Nije osetljiva na botritis, dok je na plamenjaču i pepelnicu srednje osetljiva.

  Vina napravljena od Frankovke imaju rubin-crvenu boju i vočnog su ukusa, osvežavajuća. Prosečan postotak alkohola u njima je 12%. Odležavanjem se podiže kvalitet vina.

 

VRANAC

 

  Vranac je autohtona sorta vinove loze iz Crne Gore. Do skoro poreklo ove sorte je bilo veoma tajnovito. U skoro svim opisima sa ovih prostoramoglo se naći da je reč o „domaćoj“ sorti crnog grožđa. Pošto se gaji u Crnoj Gori, Hercegovini, na Kosovu i Metohiji, Srbiji i Makedoniji, na svim tim područjima se moglo čuti da se radi o sorti vinove loze koja vodi poreklo baš odatle. Međutim, rezultati skoro objavljenih DNK analiza (2017. godine) su nedvosmisleno pokazali da je Vranac poreklom iz Crne Gore, tačnije iz Crmničkog kraja i da su mu roditelji Kratošija i malo poznata crnogorska sorta Duljenga. Isto istraživanje je pokazalo da je Kratošija ustvari italijanski Primitivo, američki Zinfandel i hravtski Tripidrag ili Crljenak. Dakle, Vranac je autohtona crnogorska sorta vinove loze.

   Vranac ima bujan čokot. Grozd mu je cilindričnog oblika i srednje zbijenih zrna, koja su mala, duguljasta, sa tankom pokožicom, boja im je tamno-plava, posuta pepeljkom, a meso ime je bezbojno i veoma ukusno. Cvet Vranca je hermafroditan, pa je oplodnja dobra. Daje obilan i kvalitetan rod. Vreme sazrevanja u našim uslovima je III epoha, mada vreme berbe zavisi od toga gde je loza zasađena.  Sadržaj šećera u širi je  visok, obično oko 24%. Najpogodniji tereni za gajenje Vranca su propusni, umereno-plodni, neko rastresito ili šljunkovito zemljište, ali je obavezno da to budu dobro osunčani položaji.

   Vino dobijeno od Vranca je pitko, harmonično i intezivno tamno obojeno. Dok malada vina imaju svetlu purpurnu boju, kod starijih vina boja prelazi u rubin-crvenu boju. Odležavanjem vino dobija na kvalitetu.

lozni-kalemovi-vinska-sorta-prokupac

PROKUPAC je domaća autohtona sorta. Poznat je pod imenom Rskavac, Kameničarka,Crnka.Izuzetno rodan, bujnih lastara. Prokupac ima od 18 do 22% šećera u širi. Grozd je srednje krupan do krupan, srednje zbijen i valjkast. Od njega se dobija ružičasto i crno vino. Izuzetan je za proizvodnju lozove rakije.


lozni-kalemovi-vinska-sorta-plovdina

PLOVDINA ili Slankamenka je poznata domaća sorta. Najčešće se koristi za kupažu i u svežem stanju.Ima visoku rodnost.

lozni-kalemovi-vinska-sorta-tamnjanika

TAMNJANIKA ima sitne okrugle bobice, s pokožicom žutobele boje. Grozd srednje veličine. Šira sadrži od 22-25% šećera. U fazi suvarka količina šećera se kreće i do 35%. Od grožđa se pravi desertno, veoma jako, muskatno vino. Grožđe sazreva u trćoj epohi.