PODIZANJE VIŠEGODIŠNJEG ZASADA VOĆA

Agroplanta - Vesti - Akcije - Saveti

PODIZANJE VIŠEGODIŠNJEG ZASADA VOĆA

PODIZANJE VIŠEGODIŠNJEG ZASADA VOĆA

  Prilikom podizanja višegodišnjeg podizanja zasada treba dobro voditi računa i isopštovati određene procedure,  jer se svaki propust kasnije teško ispravlja, a može nas mnogo koštati. Pre nego što se uopšte odlučimo na podizanje novog zasada potrebno je da učinimo par koraka, kako bi uopšte odlučili da li je isplativo, dobro i pametno ulaziti u čitav posao na tom mestu. Ovi koraci  su  i osnovni preduslovi za dobar izbor voćne vrste  i  strukture sortimenta u novom voćnjaku.

I korak – Prvo i osnovno je obratiti pažnju na prirodne uslove, kao što su: klima, zemljište i sam položaj na kome planirate sadnju. Veoma je bitno da proverimo da li se određena voćna vrsta može gajiti na tom mestu, da li su hladne zime, da li ima dovoljno sunca, koliko padaju kiše, da li se javljaju kasniji prolećni marazevi i drugi klimatski parametri. Što se zemljišta tiče, obavezno treba uraditi hemijsku i fizičku analizu tla i videti kavi su rezultati i da li je preporučljivo gajiti planirano voće na njemu. Hemijskom analizom je potrebno utvrditi  osnovna svojstva zemljišta, kao što su: sadržaj humusa, kalijuma i fosfora, sadržaj ukupnog azota, sadržaj kreča i kiselost zemljišta. Ako se posle dobijanja rezultata analize utvrdi da zemljište nije baš najpogodnije za voćnjak, pokušavamo nekim đubrivom popraviti njegov sastav ili eventualno nekim predusevom (više reči o ovome biće kasnije). Na kraju, takodje bitna stvar je položaj parcele, gde planiramo zasad, na koju stranu je okrenuta, koliki je nagib, nadmorska visina, osunčanost itd.

II korak – Veoma važne stvari su, na koje je takođe potrebno obratiti dovoljno pažnje,  i ekonomski pokazatelji, kao na primer: tržište, tj. mogućnost plasiranja proizvoda, blizina saobraćanica, radna snaga, potrebna ulaganja itd.

 

PRIPREME ZEMLJIŠTA ZA SADNJU

  Ako smo uspešno prošli ova dava koraka, možemo preći na sledeću faze na putu podizanja savremenog  zasada. Osovni preduslov za to je  da zemljište na kome planiramo sadnju privedemo nameni: iskrčiti od drveća, raznog šiblja i višegodišnjih korova, zatim povaditi zaostale panjeve i žile, a onda i poravnati zemljište.  Poželjno je da se nekoliko godina pre sadnje na tom zemljištu gaje leguminoze (deteline, lucerka, grašak, pasulj, …), ako ne tako dugo, a onda bar godinu dana obavezno pre sadnje i zaorati ih prilikom rigolovanja zemljišta.

Popravka  zemljišta

  Pre mehaničke obrade  zemljišta, treba dobro proučiti rezultate analize, koju smo uradili. Danas se veoma pouzdano zna da za intenzivnu voćarsku proizvodnju,  zemljište u svom sastavu treba da ima u 100 g, od 50 do 70% gline, minimum 3% humusa, 15 mg  fosfora i 25 mg kalijuma, maksimalno 6 – 8%  CaCO3 (kalcijum-karbonat), a pH vrednost treba da se kreće u granicama  od 5-7.  Ako dobijeni rezultati odudaraju od gore navedenih, potrebno je pristupiti popravci zemljišta. U slučaju niskog sadržaja humusa, u zemljište treba zaorati stajsko đubrivo u sledećem odnosu: za povećanje humusa od 0,1% u sloju zemljišta od 40 cm potrebno je rasturiti 2-3 vagona stajnjaka po hektaru. U nedostatku stajskog đubriva mogu se koristiti organski briketi ili zelenišno đubrenje.  Za povećanje sadržaja kalijuma i fosfora za 1 rng u 100 g suvog zemljišta, potrebno je dodati 60 kg po hektaru čistog fosfora i kalijuma. Ako se pri meliorativnoj popravci zemljišta unese i stajnjak onda količinu mineralnih đubriva treba smanjiti za 10-30%. Ukoliko su zemljišta kisele reakcije, treba obaviti kalcifikaciju, a ako zemljišta sadrže više kreča onda zakišeljavanje zemljišta. Za kalcifikaciju se koristi najčešće mleveni krečnjak (kalcijum karbonat  –  CaCO3),  a može i negašeni i gašeni kreč.

Mehanička obrada zemljišta

  Posle eventualne popravke zemljišta pristupa  se rigolovanju (duboko oranje zemljišta).  Dubina rigolovanja se obično kreće od 40 do 70 cm. Ono se obavlja posebnim rigoler plugovima i cilj je da se na što većoj dubini zemljište rastrese kako bi se uspostavio povoljan vodno-vazdušni i toplotni režim u čitavoj zoni korenovog sistema. Ukoliko je oranični sloj plitak, preporučuje se obrada oranjem do 30 cm, a zatim podrivanje cele površine na dubini od 60 do 70 cm. Ukoliko se ne poseduju plugovi za rigolovanje, onda treba koristiti jednobrazni plug i obaviti što dublje oranje. Ne treba rigolovati previše vlažno ili suvo zemljište, nego ako je ikako moguće umereno vlažno, jer je tako najbolje.  Za terene pod većim nagibom, mora se pristupiti pravljenju terasa, ili obaviti rigolovanje u pravcu redova širine 2-3 m. Rigolovanje je najbolje obaviti u avgustu ili septembru, mada, ako je lepo vreme, moguće je to uraditi i u oktobru, sve do početka novembra. Posle rigolovanja zemljište treba ostaviti mesec-dva da se lagano slegne. Po sleganju zemljišta, ako sadnju obavljate ujesen, treba obaviti finu pripremu zemljišta. Ako sadite u proleće, tada se fina priprema obavlja u toku februara ili početkom marta. Izrigolovana površina prvo se priprema teškim tanjiračama, a neposredno pred sadnju se prolazi setvospremačom ili drljačama.

Organizacija zemljišne površine

  Pod organizacijom zemljišne površine podrazumeva se:

 – izmeriti i odrediti površinu parcele na kojoj planiramo sadnju,

 – odrediti pravac pružanja redova (Idealna orijentacija redova je sever – jug, međutim ponekad je teško   ispoštovati ovaj zahtev zbog same orijentacije parcele.),

–  ako sadimo više vrsta ili sorti, odrediti gde će koja na parceli doći, odrediti gde će biti putevi ili prolazi,

 – podići vetrozaštitni pojas (za podizanje vetrozaštitnog pojasa preporučuje se kajsija ili orah),

 – napraviti izvode za vodu i instalirati sistem za navodnjavanje,

– ograditi parcelu (Preporučuju se da se to obavi stubovima od prenapregnutog betona i pletenom i bodljikavom žicom. Stubovi sa ukupnom visinom 2,5 m – ukopani u zemlju pola metra i nad zemljom  2m, se postavljaju na rastojanju  3 m jedan od drugog. Pletena žica treba da bude jedan i po metar visine, a iznad nje se u dva reda, na rastojanju od 25 cm, postavlja bodljikava žica),

 – postaviti stubove i protivgradnu mrežu i

– obeležiti mesta za sadnju sadnica.