Rasadnik Voćne Sadnice Saveti

Rasadnik Voćne Sadnice Saveti

Kopanje rupa za sadnju sadnica

Ukoliko su predhodnom periodu obavljene sve potrebne pripreme zemljišta, kao što surigolovanje, agrtomelioracija, oranje, tanjiranje i dr. onda se pristupa kopanju rupa. Danas se često za sadnju kopaju rupe traktorskom sondom, ali to nije preporučljivo u glinovitim , teškim ivlažnim zemljištima. Poželjno je da se rupe iskopaju 2 – 3 sedmice pre sadnje. Ako su odradjene sve potrebne pripreme zemljišta onda se kopaju rupe širine 50 cm, a dubine oko 40 cm, ako se radi o lošijem zemljištu, na kome nisu odrađene sve potrebne mere, onda se kopaju rupe koje su i šire i dublje, obično 100 cm širine i 60 cm dubine.


OREZIVANJE RIBIZLE

Ovom agrotehničkom merom  ostvaruje se ravnoteža rasta i rodnosti žbuna ribizle.
Rezidbom se odsecaju stariji – manje rodni izdanci i obezbeđuje pravilan oblik krune, a takođe podstiče novi porast i razvoj novih izdanaka. Rodni su jednogodišnji izdanci pri dnu kao i mlade rodne grančice na starijem rodnom drvetu (3-4 godine starosti). Posle ovog perioda treba ukljanjati ove rodne lastare i zamenjivati ih novim bujnim izdancima svake godine, a slabije izdanke eliminisati. U zavisnosti od starosti zasada u praksi je poznato tri vrste orezivanja, a to su:

  • formiranje oblika žbuna (proleće nakon sadnje)
  • orezivanje ribizle u rodu (redovno svake godine)
  • podmlađivanje zapuštenih žbunova (kod starih zasada)

Rezidba ribizle u rodu

Dobro formiran i razvijen žbun ribizle treba da ima oko 15 stabala različite starosti (od1do 4 godine). U proleće svake godine treba ukloniti 4-5 najstarijih stabala iz žbuna i zameniti ih  sa istim brojem jednogodišnjih dobro razvijenih lastara. Takođe, potrebno je ukloniti i sve ostale jednogodišnje prizemne izdanke da ne bi “gušili” žbun i nepotrebno uzimali hranu i vodu biljci.

U praksi je najzastupljeniji oblik rezidbe običan žbun gde su stabla i grane pravilno raspoređene na sve strane životnog prostora.


SADNJA LOZNIH KALEMOVA

 Od vremena nabavke loznih kalemova, pa do momenta njihove sadnje, posebnu pažnju treba obratiti na njihovu zaštitu od izmrzavanja, isušivanja i napada plesni i raznoraznih štetocina. Iz tog razloga  kalemovi se moraju čuvati u odgovarajucem trapu ili skladištu.

 Za sadnju obavezno upotrebiti samo visoko kvalitetan sadni materijal, a to znaci da zadovoljava sledeće kriterijume:

  1. anatomsko-morfološke,
  2. fiziološke,
  3.       genetske i zdravstvene, odnosno lozni sadni materijal koga prati i  odgovarajuca dokumentacija:
  4. deklaracija o kvalitetu sadnog materijala,
  5. sertifikat o autenticnosti i čistoti sorte i
  6. uverenje ozdravstvenom stanju.

 Posle izvršenog pregleda i odabiranja kalemova za sadnju, pristupa se neposrednoj pripremi kalemova za sadnju.Vreme od iznošenja loznih kalemova do njihove sadnje treba da bude što kraće.

Priprema sadnog materijala predsadnju obuhvata:

  1. pregled i odbacivanje sadnica koje ne odgovaraju postavljenim kriterijumima,
  2. prekracivanje lastara na 1-2 okca,
  3. prekracivanje svih korenova na 10-12 cm.

  Priprema kalemova treba da se izvodi na zašticenom mestu, kako kalemovi ne bi bili izloženi isušivanju od sunca ili vetra, treba ih održavati u vlažnom stanju kvašenjem ili provizornim trapljenjem u vlažnom pesku. Pripremljeni kalemovimoraju se zasaditi za 2-3 dana.

Vreme sadnje

 U našim klimatskim uslovima loza se sadi u toku zimskog mirovanja najcešce u prolece i jesen. Najbolje je da se obavi tokom marta meseca, odnosno čim se zemljište prosuši i zagreje.

Dubina sadnje

   Dubina sadnje vinove loze zavisi od reljefa i klime. U načelu lozu treba saditi tako da spojno mesto na loznom kalemu bude u nivou površine zemlje. Na nagnutim terenima usled erozije na gornjim delovima parcele dolazi do spiranja a na nižim do zatrpavanja. Na višim mestima spojna mesta postaju ogoljena a na nižim zatrpana. Da bi se to ublažilo na višim delovima kalemovi se sade tako da budu 3-4 cm ispod, a na nižim delovima 3-4 cm iznad površine zemlje. Dubina sadnje kalemova iznosi 35-40cm.