Voćne Sadnice Badem

Voćne Sadnice Badem

vocne-sadnice-badem

B A D E M

badem 2

Badem ili na latinskom Preunus dulcis, što bi moglo da se prevede kao Slatki badem, je drvo iz familije ruža. Njegov plod i seme se koristi u ishrani ljudi kao hranljivo i kalorično voće. Spada zajedno sa kikirikijem, lešnicima, orasima, kao i bliskim rođacima šljivom, kajsijom, trešnjom, višnjom i breskvom u koštičavo voće. Njegovi plodovi sadrže niz dobrih i korisnih vitamina, belančevina, ugljenih hidrata i minerala. Osim značajne upotrebe u ljudskoj ishrani, značajna je njegova uloga i u prehrambenoj, farmaceutskoj, konditorskoj i kozmetičkoj industriji.
Badem su kao kulturu počeli da gaje Stari Grci, još 6. veku p.n.e. U to vreme oni su naročito bili zaokupljeni kolonizacijom Sredozemlja. U svojim migracijama oni su sa sobom nosil i ovu voćku, tako da ne čudi podatak da se badem danas gaji na preko million hektara, od toga je polovina u Sredozemlju. Italija, Španija, Grčka, Maroko, i Kalifornija su mesta sa najvećom proizvodnjom badema na svetu.
Gajenje badema je ograničeno na zemlje s sredozemnom klimom, kao i na suptropsko područje. To je biljka koja voli toplotu, sunce , sušu i ne trpi pozne prolećne mrazeve. Neke sorte poznog cvetanja mogu se uspesno gajiti i u kontinentalnim oblastima. Inače, zimi može da izdrži i mrazeve oko -300C.
Što se izbora položaja za podizanje zasada badema tiče, on se gaji na različitim nadmorskim visinama. U Srednjoj Aziji i na Kavkazu, to ide do 1 200 m. Na području Sredozemlja, gaji se do 600 m nadmorske visine. Kod nas, badem ne uspeva iznad 1 000 m nadmorske visine, zbog povećane vlažnosti. Održavanje zemljišta i đubrenje zasada badema vrlo su slični održavanju zemljišta i đubrenju zasada breskve i nektarine, pogotovo jer su im podloge iste ili slične.
Plodovi badema ne sazrevaju ravnomerno. Prvo sazrevaju plodovi na spoljnom delu krošnje, a onda na unutrašnjem. Kada je plod badema u punoj zrelosti, omotač puca i plodovi ispadaju. Berba u malim zasadima obavlja se ručno, a u većim zasadima primenjuju se tresači. Posle berbe badema, oni se očiste i osuše, pa se sklone na suvo mesto sa dobrim provetravanjem.
badem 1

KLIMA I ZEMLJIŠTE POGODNO ZA UZGOJ BADEMA
Badem je voćna vrsta koja mnogo voli svetlost i toplotu, naročito u periodu dozrevanja plodova. Badem vrlo dobro podnosi visoke temperature, pa izdrži bez oštećenja i do 50°C. Pošto cveta već u februaru, njegovi nežni, osetljivi cvetovi propadaju zbog jakih mrazeva i vetrova. Stoga je potrebno izabrati sortiment s kasnocvetajućim sortama kako bi se izbeglo nepovoljno delovanje vremenskih prilika u februaru. Oštećenja od niskih temperatura nastaju kod nekih sorata badema tek pri -27°C. Cvetovi neposredno pre otvaranja mogu izdržati temperaturu do -3,5°C, a kod nekih sorata i do -4°C. Otvoreni cvetovi i mladi zametnuti plodovi stradaju na temperaturi od -1°C do -2°C.

Za badem je, takođe, vrlo važno da ima dovoljne količine padavina u vreme intenzivnog rasta vegetativnih i generativnih organa, letorasta i plodova. Kod nas se badem ne navodnjava, osim ako se žele osigurati visoki i stabilniji prinosi. Na taj se način prinosi mogu povećati i za 40%. Od svih voćnih vrsta badem najbolje podnosi sušu.
Što se zemljišta tiče, koja odgovaraju bademu za uspešan razvoj, odgovaraju mu duboko drenirana peskovita ili ilovasta zemljišta, koja su bogata humusom, mineralnim hranivima i imaju neutralnu, slabo kiselu ili slabo neutralnu ph vrednost. Zemljišta treba da budu dovoljno rastresita, jer badem ima vrlo razvijen koren, koji prodire do 4 m dubine.
badem cvet
PODLOGE
Badem se može kalemiti na razne podloge: sejance slatkog i gorkog badema, divlje breskve, hibrid breskve i badema kao i šljive. Kod nas se najviše primenjuju sejanci gorkog badema, divlje breskve i hibrid badem x breskva (GF 677). Za teža zemljišta preporučuje se podloga šljive (i to Marianna 2624 i si). Badem kao podloga dobro podnosi sušu, a otporan je i prema hlorozi (nedostatku gvožđa). Uz badem, na plodnim zemljištima, kao podloga, u obzir dolazi sejanac vinogradarske breskve jer je bujan i otporan na sušu. Na toj podlozi badem rano rodi, ali zato ima kraći vek trajanja. Ta podloga nije odgovarajuća za karbonatna zemljišta i zbog osetljivosti na viruse.
SADNJA
Zemljište se pre sadnje treba pripremiti dubokim oranjem, kao i za sve druge intenzivne kulture. Mineralno đubrivo se ravnomerno rasipa i zemljište se ore. Dubina oranja treba da bude oko 40 cm. Za jesenju sadnju duboko oranje obavlja se tokom leta, a za proletnju sadnju duboka obrada može da se obavi u period od leta do zime, tj. kada je povoljna vlažnost zemljišta.
Pre sadnje prilikom nabavke sadnica treba povesti računa da badem zahteva obavezno oprašivač, jer nije samooplodna biljka, pa treba saditi dve–tri različite sorte , ali koje cvetaju u isto vreme. Pri sadnji, jednogodišnje sadnice se prekrate na 120 cm visine, a kostur se oblikuje iznad 85 do 90 cm. Svi bočni izdanci koji izbijaju ispod 85 cm se odstranjuju. Na tim primarnim kosturnim granama razviće se sekundarne, koje će se kasnije razvoditi.
Sadnja se obavlja isključivo zdravim i prvoklasnim sadnicama. Bademi se sade na razmaku od 6m red od reda, a 4m sadnica od sadnice u redu. To znači da za 1 ha treba 416 sadnica badema.

SORTE

badem texas
TEKSAS je sorta stvorena u Kaliforniji (SAD). Plod mu je srednje krupan, a masa prosečno oko 3g. Okruglastog je oblika, tanke ljuske, jezgro mu je ovalno, svetlo smedje boje, dobrog ukusa, sa randmanom oko 51%. Duplih jezgra je oko 23%. Drvo je srednje bujno, kasno cveta, i dobre i redovno rodi. Plodovi sazrevaju u septembru. Dobri oprašivači su Markona i Nonparej. Dobre strane ove sorte su kvalitet plodova i pozno cvetanje, pa može da se gaji i u kontinentalnim uslovima.

badem markoni
MARKONI je sorta koja je dosta zastupljena u našim krajevima. Plod joj je srednje krupan, srednje čvrsta ljuska, kasno cveta, pa je preporučljiv za naše krajeve. Ova sorta je jedna od retkih samooplodna, što joj je prednosti za gajenje.

badem ferenjez
FERANJEZ (Ferragnez) je francuska sorta, bujna i cveta srednje kasno, što je kvalifikuje da se može gajiti u kontonentalnim uslovima. Dobri oprašivači su joj: Teksas i Tuono. Plod je krupan prosečno 4,3g, duguljastog je oblika, ljuska je mekana, jezgro vrlo kvalitetno. Prosečna masa samog jezgre je 1,68g, a randman 39%. Nema dvostrukih jezgri. Sazreva u drugoj polovini avgusta meseca.

vocne-sadnice-badem