Voćne Sadnice Jabuka

Voćne Sadnice Jabuka

vocne-sadnice-jabuka

vocne-sadnice-jabuka

Voćne sadnice Jabuka 

  Jabuka s pravom zauzima visoko mesto na lestvici voćnih vrsta po zastupljenosti u našim voćnjacima, vrtovima, u ishrani i u izvozu. Prema zvaničnim statističkim podacima, godišnja proizvodnja jabuka u našoj zemlji od godine do godine varira, ali se može reći da se u proseku kreće oko 200 000 tona. O njenim nutritivnim svojstvima i značaju za ljudsku ishranu i zdravlje postoje napisane čitave knjige, čak je ušla i u poslovice pojedinih naroda („An apple a day keeps the doctor away“ – engleska poslovica – „Jabuka na dan, doktor iz kuće van“- slobodni prevod).
Naučnici smatraju da se na čitavoj planeti danas može naći između 10 000 i 20 000 razlučitih sorti jabuka. Pošto selekcionari svakodnevno rade na stvaranju novih sorti, ovaj broj će sejoš uvećavati. Kako od tolikog broja pronaći onu pravu, onu koju ćete gajiti u svom voćnjaku ili vrtu. Pokušaćemo Vam ovde pomoći u tome. Navešćemo samo neke, najosnovnije, činjenice vezane za jabuku koje biste trebali da znate.

ZEMLJIŠTE I KLIMA POGODNI ZA UZGOJ JABUKA
Jabuci kao voćnoj vrsti odgovaraju vlažnija, duboka, plodnija zemljišta. Nikako joj ne odgovaraju zemljišta sa povećanim vrednostima azota, suva, krečnjačka i alkalna tla. Pošto je važno da dobija dosta kalijuma, najčešće se dodatno prihranjuje kompleksnim đubrivom (poznatim i pod imenom „Jabukan“) sa odnosom hraniva N:P:K 8:4:20. Naravno, obavezno se preporučuje svima koji sade veće količine sadnica i nameravaju ozbiljnije da se bave proizvodnjom jabuke daobavezno izvrše analizu zemljišta u nekoj od relevantnih labaoratorija.
Iako se vremenom aklimatizovala na skoro svim svetskim meridijanima, izuzetne prinose i kvalitete daje na terenima sa dosta padavina u toku zime i tokom čitave njene vegetacije, osim u vreme cvetanja, zbog mogućnosti pojave bolesti i lošije oplodnje. Najbolji tereni su mesta okrenuta suncu, sa prirodnim provetravanjem, ali bez jačih i hladnijih vetrova u vreme dok jabuka cveta. Ako se kojim slučajem jabuka nalazi u nekoj zaseni, kvalitet i intezitet boje ploda nikada neće biti kao na onoj jabuci koja se nalazila pravilno osunčana. Sledeća važna stvar je da na tom terenu ima što manje velikih vrućina tokom leta, jer ih jabuka mnogo teže podnosi nego mrazeve tokom zime. Mrazevi su opasnost ako se jave u vreme kada krene vegetacija ili odpočne cvetanje.

PODLOGE

Podloga kod kalemljenja voćnih sadnica je veoma važan faktor u proizvodnji sadnica. Dale se na podloge vegetativnog (iz adventivnog pupoljka) i generativnog (iz semena) porekla .
Generativne podloge se dobijaju iz semena šumskih divljih jabuka, pri čemu treba imati u vidu da postoji veliki broj divljaka koje se razlikuju po bujnosti, rodnosti i otpornosti na bolesti. Zato se mora voditi računa pri izboru tih divljih jabuka za generativne podloge. Pošto ove podloge daju dosta bujna stabla, koja nisu pogodna za intezivnu proizvodnju, sve ređe se koriste u praksi.
Vegetativne podloge su dobijene procesom selekcionisanja u institutima širom sveta i imaju veću otpornost na bolesti, ujednačenijeg su rasta, dugovečnije su, otpornije na sušu i mraz, imaju dobar afinitet (srastanje) pri kalemljenju i mogu se birati prema željenoj bujnosti.

  Vegetativne podloge jabuke se mogu po bujnosti podeliti na:
– slabo bujne,
– srednje bujne,
– bujne i
– vrlo bujne.
Podloge jabuka su obelezene sa M i MM sto se odnosi na njihovo poreklo:
– Ist maling, označene slovom M i arapskim brojem,
– Maling merton, označene slovima MM I arapskim brojevima od 101 do 115.

  Najpoznatije i najviše raširene podloge, kod nas i u svetu su:
– slabobujne podloge: M 9, M 26, M 27;
– srednje bujne podloge: M 2, M 4, M 7, MM 104 i MM 106;
– bujne podloge: M 11, MM 109, MM 111 i sejanac divlje jabuke;
– veoma bujne podloge: M 16 i M 25.

  Kod nas, za podizanje savremenih plantažnih zasada, najviše se koriste podloge:M 9, M 26 i MM 106. Podloge M 9 i M 26 su dobre za gustu sadnju, bez koje nema intenzivne proizvodnje. Problem je što se ove dve podloge slabo ukorenjavaju, pa je obavezno da im se obezbedi naslon, što poskupljuje proizvodnju. U zadnje vreme ima predloga da se kalemljenjem preko posrednika reši ovaj problem, tako što se na srednje bujnu ili bujnu podlogu, koja ima razvijen koren, kao posrednik kalemi slabobujna podloga, a na nju željena plemenita sorta. Ipak, ovakvi pokušaji su još u fazi eksperimenata, tako da se ne preporučuju.

IZBOR SORTE I OPRAŠIVAČA
Pravilan izbor sorte je osnovni uslov za uspešnu i isplativu proizvodnju. Pri izboru sorte, mora se voditi računa da postoje sorte koje se jako dobro prilagođavaju datim ekoloskim uslovima, ali ne daju uvek dobar kvalitet plodova.Kod izbora sorte važno je znati da je jabuka, skoro u svim slučajevima, samobesplodna voćka, osim nekih sorti, koje u naročito povoljnim okolnostima, mogu dati plodove samooprašivanjem, ali u ograničenim količinama. Međusobno oprašivanje kod jabuke umnogome zavisi od klijavosti polena pri cvetanju. Ako je klijavost polena slabija, to je voćka lošiji oprašivac i obrnuto. Ako je jabuka diploidna, onda se mora u blizini obezbediti bar još jedna sorta kao oprašivač, dok se za triploidne sorte mora obezbediti prisustvo od najmanje dve sorte dobrih oprašivača.
Navešćemo nazive sorti, koje su dobri oprašivači: Ajdared, Crveni i Zlatni delišes, Starkrimson, Mantet, Budimka, Šumatovka, Šampanjska renata, Greni Smit, Lepocvetka i tako dalje. U nekim slučajevima, sorta dobra oprašivač ne može oploditi sortu koja od nje vodi poreklo. Na primer: sorta Jonagold je nastala ukrštanjem Zlatnog delišesa i Jonatana, tako da Zlatni delišes, iako je dobar oprašivač, ne može oprašiti sortu Jonagold, jer su istog porekla.
Sorte jabuka koji važe za loše oprašivače su: Kolačara, Crvena i Stndardni Boskop, Jonagold, Timočanka, Starking, Mucu itd.

NAJČEŠĆE BOLESTI I ŠTETOČINE JABUKE
Najpoznatije štetočine jabuke su: jabukin smotavac, jabukin surlaš, jabukin cvetojed, jabukin moljac, smotavac pupoljka, staklokrilac, jabukina osa, kalifornijska štitasta vaš, lisne vaši, jabukina krvava vaš, pregljevi (grinje), voćne pipe, nematode, glodari ( zečevi, poljski miševi, voluharice) itd.
Najpoznatije bolesti jabuke: čađava krastavost, pepelnica, plamenjača, kruške i jabuke, bakteriozni rak jabuke, viroze, mikroplazmoze, metličavost, gumasto drvo itd.
Bolesti skladištenja: jonatanove pege, gorke pege, plutaste pege, ožegotine , posmeđivanje pokožice, plare, brašnjivost, staklavost, gorka trulež, trulež semene kućice itd.

SADNJA
Bez obzira za koji se oblik odlucite, sadnice posadite u dobro pripremljeno zemljiste i vodite računa o razmaku izmedju sadnica. Najnoviji zasadi jabuka imaju sledeci princip sadnje: red od reda 3,8m do 4m, a sadnica od sadnice 0,8m do 1m. Pri takvoj sadnji na jednom hektaru naći će se od 3200 do 3300 sadnica jabuke.