Voćne Sadnice Kruška

Voćne Sadnice Kruška

vocne-sadnice-kruska

Kruška

Kruška (Pyrus) je poreklom je iz Azije, pripada porodici ruža (Rosaceae) i srodna je jabukama i dunjama. Danas se rasprostire u umerenim predelima Evrope, Azije i Afrike. Drvo kruške je srednje visine, od 10 do 17m), uglavnom listopadno, sa prostim i naizmenično raspoređenim listovima. Plod je specijalan oblik bobice — pomum.

Prateći istorijske izvore , može se dokazati da se kruška gaji poslednjih 4000 godina.
Sa neolitskim širenjem poljoprivrede, ljudi veštački dovode u kontakt „divlje“ vrste i počinju domestifikaciju vili odomaćenje. Postoje dva naziva za domestifikovane, tj. domaće kruške – Evropska ili Pyrus communis i Dalekoistočna ili Pyrus pyrifolia. Smatra se da je do pomenute domestifikacije ove dve vrste došlo pre 500 godine p.n.e., u dva nezavisna procesa.

Danas na svetu ima oko 1000 različitih sorti. Njeni plodovi su veoma cenjeni u ljudskoj ishrani, jer su veoma bogati mineralima (K, P, Ca, Mg, Fe, S i dr.), mikroelementima, ali i velikim brojem vitamina (A, C, E, kao i većinom vitamina iz grupe B, D i H). Od krušaka se pravi i vrlo kvalitetna rakija – kruškovača ili jednostavno kruška Najpoznatija kruškova rakija je od sorte Viljamovke. Osim za rakiju, kruške se mogu koristiti i za pripremu kompota, džemova, pekmeza, slatka, kao i dodatak za razne voćne kolače i torte.

Kod nas se najviše gaje: Vilijamovka, Santa Marija, Kaluđerka, Junska lepotica, Butira, Abate Fetel, Karmen itd.

KLIMA I ZEMLJIŠTE POGODNO ZA UZGOJ KRUŠKE

Za uzgoj krušaka važno je odabrati prikladan proizvodni prostor. Kruška ne podnosi velike hladnoće. Tokom dubokog zimskog mirovanja može kraće vreme izdržati do –25°C, a neke sorte i do -30°C. Voli osunčana područja bez previsokih temperatura, dobar deo sorti moze se uspešno gajiti i na visini do 800 metara. Kruška ne podnosi visoke temperature i nisku relativnu vlagu vazduha tokom vegetacije. Uz temperaturu iznad 34°C i relativnu vlagu vazduha ispod 60% (kraj jula i tokom avgusta) dolazi do pojave paleži lišća kod većine sorte. Ova pojava može se delomično neutraliziovati sistemom navodnjavanja.

Za intenzivan uzgoj kruške nužno je osigurati dublja, dobro drenirana i teksturno lakša, rastresita zemljišta, peskovito-ilovasto ili ilovasto peskovita i ilovasta tla, neutralne do slabo kisele reakcije. Osim toga, kruška zahtijeva tlo bogato humusom i hranjivim elementima. Suviše krečna zemljišta sa više od 3% kreča nisu pogodna za krušku jer se javlja hloroza.

PODLOGE

Kruška se moze kalemiti na sejance divlje i pitome kruške, dunje, oskoruše i gloga.
Gotovo sve plemenite sorte kruške kalemljene na sejanac divlje kruške dobro srastaju, jer imaju dobar afinitet, otpornije su prema suši i mrazevima, nisu probiraci zemljišta sto može biti presudno u nepovoljnim godinama i sa aspekta dugovečnosti voćke. Lošija strana sejanca divlje kruške kao podloge je što neke sorte, a naročito zimske, imaju lošiji kvalitet plodova u odnosu na kombinaciju dunju+posrednik.

Dunja kao podloga pri kalemljenju kruške je od posebnog značaja sto se tiče kvaliteta plodova i rodnosti. Najbolje osobine kao podloga ima Anžerska dunja MA, koja se dobro ožiljava i ima dobar afinitet prema većini plemenitih sorti kruške. Postoji jos i dunja BA 29 ili Provansalska, kao podloga koja zadovoljava. Loša starana Dunje MA je što nema dobar afinitet ( medjusobno podudaranje-srastanje pri kalemljenju) sa nekim sortama, a to su Julska šarena, Julska dekantkinja, Rana košija, Žifardova, Rana morteinjeva, Trevuška, KLapovka, Vilijamovka, Boskova bočica, Kleržo, Društvenka i dr. Dunja MA ima odlican afinitet sa: Kaluđerka, Karamanka, Lubeničarka, Hardijeva. Sorte koje imaju odličan afinitet sa dunjom MA koriste se kao posrednici pri kalemljenju onih sorti koje nemaju dobar afinitet sa dunjom. Kalemljenje preko posrednika: na dunju MA prvo se kalemi sorta odličnog afiniteta npr. Kaluđerka, a onda na Kaluđerku kao posrednika sledeće godine se okalemi željena sorta.

NAJPOZNATIJE ŠTETOČINE I BOLESTI KRUŠKE

Najznačajnije bolesti kruške su : čađava krastavost kruške, rđa kruške, bakterijska plamenjača, pegavost lišća, palež lista, rak ili virus.

Najpoznatije štetočine kruške su: kruškina buva, lisne vaši, štitaste vaši, kruškina osa, kruškina stenica, smotavac pokožice, kruškin cvetojed,rutava buba, kruškin smotavac, kruškin pregalj, kruškin drvotočac, šiškarica lišca i td.

Treba izbegavati prskanje kruške sistemičnim fungicidima kao rubigan, saprol, topaz i sl. jer nepovoljno deluju na krušku i izazivaju odbacivanje plodova. Najvažnije je delovanje kontaktnim fungicidima protiv čadjave krastavosti, istovremeno se deluje protiv ostalih bolesti kruške.

SADNJA

Sve sorte kruške su u osnovi samobesplodne, što znači da se pri zasnivanju zasada strogo izbegava homogenost zasada tj. sadjenje samo jedne sorte, vec se u zasadu mora naći pored sorte koja se želi gajiti, još par sorti odgovarajućih oprašivača koje se mogu zasaditi u manjem broju od osnovne sorte. Rastojanje pri sadjenju kalemova kruške koje preporučujemo zavise od bujnosti, a kreću se odv 3 m red o reda, a 1,5 m u redu, kod slabo bujnih, preko 3 m sa 2 m, kod srednje bujnih, do 4 m sa 3 m, kod bujnih sorti.

VOĆNE SADNICE KRUŠKA SORTE
vocne-sadnice-kruska-junska-lepotica

JUNSKA LEPOTICA potiče iz Italije. Plod joj je sitan. Masa ploda se kreće oko 60g. Pravilnog kruškastog oblika, ravne površine , a sa sunčane strane blago crvena. Meso je belo i slatko, nedovoljno sočno. Sazreva krajem juna I početkom jula. Drvo je srednje bujnosti. Rano cveta i obilno radja. Desi se nekada da podbaci u rodu , kada se jave kasniji prolećni mrazevi, jer je ova kruška osetljiva na mrazeve u cvetanju. Plodovi po zrenju brzo gnjile. Poželjno je da sadnica ima posrednik pri kalemljenju, jer sa dunjom, kao podlogom, ima loš afinitet,. Zahteva kraću rezidbu i to u otvaranju cvasti. Dobri oprašivači za Junsku lepotice su: Košija,Morteni, Junsko zlato, Julska šarena.


 

vocne-sadnice-kruska-butira

BUTIRA ili u originalu Prekoče Moretini je poreklom italijanska sorta. Plod joj je srednje krupan do krupan, a mase ploda oko 140g.Plod je pravilnog kruškastog oblika. Pokozica glatka, zelenkasto-žuta, isprskana tačkicama, a sa sunčane strane rumena. Meso beličasto, sočno, topivo, slatko-nakiselo, aromatično i ukusno. Sazreva krajem jula i početkom avgusta, kada je turistička sezona u jeku, pa se iz tog razloga dosta traži. Drvo je srednje bujno do bujno, razgranato, rodno. Ako se kalemi na dunju kao podlogu, ranije cveta. Osetljiva je na pozno- prolećne mrazeve zbog ranijeg cvetanja. Sa dunjom nema bas najbolji afinitet, pa je bolje kalemiti je na preko posrednika. U svim oblastima gajenja dala je dobre rezultate. Dobri oprašivači za Butiru su: Junsko zlato, Julska šarena, Vilijamovka, Krasanka, Kleržo i Santa Marija.


vocne-sadnice-kruska-santa-marija

SANTA MARIJA ima plod srednje krupan do krupan. Masa ploda je oko 170g. Pokožica u zrenju dobija limun žutu boju, a sa sunčane strane je prekrivena lepim rumenilom. Meso je sočno, fino topivo u ustima. Ukus joj je aromatičan i prijatan. Sazreva polovinom avgusta. Stablo je bujno, izuzetne rodnosti, srednje poznog cvetanja. Srednje je osetljiva na pozno prolećne mrazeve u cvetanju,osetljiva je na čađavu krastavost i štetne insekte. Zbog velike rodnosti neki je “zovu i fabrika krušaka”. Kalemi se na dunju MA, moze i na oskorušu. Orezuje se kasno i to blago. Dobri oprašivači za nju su: Žifardova., Hardijeva maslovka, Butira, Košija, Krasanka.


vocne-sadnice-kruska-abate-fetel

ABATE FETEL je francuska sorta. Plod je srednje krupan do krupan. Masa ploda je oko 190g Oblik je konusno izdužen, kao “labudov vrat”. Pokožica je zeleno-žuta, a u zrenju slamasto-žuta i poprskana rđastim tačkicama. Meso je sočno, ukusno, osrednjeg kvaliteta. Plodovi se beru 15 dana ranije od punog zrenja. Sazreva polovinom septembra. Stablo je srednje bujnosti i dobro radja. Srednje faze cvetanja. Osetljiva je na zimske i prolećne mrazeve pa se preporučuje za gajenje u toplijim oblastima. Osetljiva je na bakterijsku plamenjaču. Najbolje je kalemiti sa posrednikom, jer sa dunjom nema najbolji afinitet. Rano prorodi i redovno radja, plodovi se dobro drže na granama u zrelosti. Dobri oprašivači za Abate Fetel krušku su: Vilijamovka, Konferans, Hardijeva.


vocne-sadnice-kruska-kaludjerka

KALUDJERKA ili Cure u originalu je francuska sorta. Plod je krupan do vrlo krupan. Mase ploda koja varira od 180-250g. Izduženog je oblika. Pokožica debela sa rdjastom prugom isprskana svetlim tačkicama. Meso ploda je polutopivo i sočno, Siromašno je kiselinama. Sazreva početkom oktobra. Stablo je bujno, piramidalne krune, srednje-rano cveta. Otporno je na pozne mrazeve, sušu i štetocine Delom je osetljiva na čadjavu krastavost. Plodovi su skloni opadanju. Ima odličan afinitet sa dunjom pri kalemljenju, pa se često koristi kao posrednik pri kalemljenju. Kod nas je dosta raširen,a jer ima obilne rodnosti i krupne plodove. Nije probirač zemljišta, a plodovi joj se dobro i dugo čuvaju. Dobri oprašivači ua Kaluđerku su: Krasanka i Hardijeva.


vocne-sadnice-kruska-viljamovka

VILIJAMOVKA je stara engleska sorta, kod nas vodeća. Plod joj je krupan. sa masom od oko 200g. Kruškolik je, nepravilnog izduženog oblika,kvrgave i neravne površine isprskane mrkim pegama. Pokožica ploda zelena, a u zrenju prelazi u žutu. Meso krem-belo, sočno, slatko, topivo, muskatnog mirisa. Odlicnog je kvaliteta, pogodna za sve vidove prerade. Sazreva krajem avgusta meseca. Stablo je srednje bujnosti. Dobro radja. Ssrednje pozno cveta i daje cvetne pupoljke i na vrhovima grančica. Osetljiva je na pozno prolećne mrazeve, bakterijsku plamenjaču i štetne insekte (kruškinu buvu i lisne vaši). Sa dunjom nema najbolji afinitet, pa se kalemi preko posrednika (dunja MA + Kaludjerka kao posrednik+Vilijamovka). Bere se dve nedelje pre zrenja i čuva do 5 meseci u hladnjači. Opračivači: Klapova, Trevuška, Krasanka, Drustvenka, Konferans, Boskova bočica, Kleržo, Žifard i jos neke.


vocne-sadnice-kruska-kosijeva-rana

KOŠIJEVA RANA je porelkom iz Italije. Plod je srednje krupnoće, sa prosečnom masom oko 95g.pravilnog kruškastog oblika. Pokožica je sa sunčane strane prekrivena lepim difuznim crvenilom. Meso je topivo, slatko,aromaticno i prijatno za jelo. Sazreva polovinom jula meseca. Stablo je bujno i veoma rodno, ranog cvetanja. Osetljiva je na pozno prolećne mrazeve, čađavu krastavost i štetočine. Dobri oprašivači za nju su: Junska lepotica, Jumska šarena, Butira itd.

SORTA PODLOGA VREME ZRENJA
Junska lepotica M-A Dunja kraj juna
Butira M-A Dunja kraj jula
Santa Marija M-A Dunja sredina avgusta
Viljamovka M-A Dunja sredina avgusta
Abate Fetel M-A Dunja sredina septembra
Kaluđerka M-A Dunja kraj septembra
Košijeva rana M-A Dunja polovina jula
Lubeničarka M-A Dunja kraj jula