Leska (lat. Corylus avellana), čiji plod nazivamo Lešnik, je drvo iz porodice Corylaceae ili Betulaceae, koje raste, najčešće, kao žbun, a ređe kao niže drvo, visine do 7 m.  Ime čitavom rodu je dala grčka reč „koris“, što znači „kaciga“, jer Grke je plod sa svojim lisnatim ovojem podsećao na nju. Leska ima veliki ekonomski značaj u ishrani ljudi i za konditorsku industriju, ali se koristi i kao dekorativna vrsta u pejzažnoj arhitekturi. Zbog podatka da je lešnik konstantno skup na pijacama i da proizvodnja u Srbiji podmiruje tek  20% potražnje, čini gajenje ovog voća veoma perspektivnim. Danas se više podižu zasadi leske radi gajenja tartufa, ali u sve to treba ulaziti oprezno.

Leska uspeva u dosta širokom pojasu, od centralnih i južnih predela Skandinavije, preko zapadne, srednje Evrope, preko Balkanskog poluostrva i Male Azije, do Kipra i Alžira u severnoj Africi. Što se tiče Srbije, gaji se u skoro svim delovima zemlje, uglavnom u pojasevima gde raste hrast, ređe bukva.

Listovi leske su jajoliki, ušiljenog vrha, srcoliki, često maljavi, naizmenično raspoređeni na grani. Boja im je tamno zelena na licu, a na naličju svetlija. Leska cveta veoma rano, krajem februara i tokom marta, a nekada i početkom aprila. Cvetanje traje od dva do čak deset nedelja. Muški cvetovi su skupljeni u rese i oni se razvijaju još sa jeseni, a ženski su sitni, jedva su primetni i nalaze se na kratkoj dršci ispod muških cvetova. Kod lešnika, kao i kod oraha, ženski i muški cvetovi cvetaju nejednovremeno (dihogamija).  Plodovi počinju da se razvijaju tek u maju mesecu i budu ili pojedinačni ili u grozdovima po dva, tri, pa čak i četiri. Oblik ploda je okrugao ili jajast. Plod sazreva krajem avgusta i početkom septembra. Period sazrevanja između najraniji i najkasnijih sorti je dvadeset dana. Obično se prinos po jednom žbunu ili stablu kreće od 10 – 12kg, što dođe oko 3t po jednom hektaru.

Leska se može razmnožavati iz semena, ožiljenim reznicama, položenicama, kalemljenjem. Sadnice se najviše proizvode izbojcima iz korenovog vrata matičnog stabla sorte. Kalemljenje je dosta skup i mukotrpan posao.

 Od načina razmnožavanja zavisi i kada će leska stupiti u rod. Leska koja je kalemljena ili na sopstvenom izdanku, počinje da radja u trećoj ili četvrtoj godini od sadjenje. Kasnije se prinosi postepeno povećavaju, sve do desete godine, kada leska ulazi u fazu pune i stalne rodnosti. Ako je sadnica leske nastala vegetativnim razmnožavanjem, ona će redovno i obilno da radja sve do 20, eventualno i 30 godina starosti. Posle toga, neophodno je podmlađivanje, što se postiže kratkom rezidbom. Leska koja je nastala generativnim razmnožavanjem  počinje da rađa u šestoj ili sedmoj godini od sadnje. Vek divlje leske je preko 100 godina, a kod sorti u intezivnoj proizvodnji je znatno kraći od 50 do 80 godina.

KLIMA I ZEMLJIŠTE POGODNI ZA UZGOJ LEŠNIKA

 Leska dobro podnosi niske temperature, bolje nego druge voćke, mada joj mogu naneti štetu pilikom cvetanja, ako su niže od -60C. Leska teže podnosi suv vazduh, dok joj vazduh sa dovoljno vlage naočito prija.

 Što se tiče zemljišta, leska nije vrsta koja je zahtevna, uspeva i dobro rađa i u brdsko-planinskim područjima, ali i u ravničarskim oblastima, jer se njen koren razvija površinski. Od svih zemljišta, najviše joj odgovaraju srednje teška, bogata krečom. Leska ne podnosi zemljišta optrećena podzemnim vodama i ona koja su neprpusna, pa se na njima zadržavaju atmosferske vode.

PODLOGE

 Kao podloga za kalemljenje leske u Srbiji se u poslednje vreme dominantno koristi Mečja leska (Corylus colurna L.). Drugi domaći nazivi za ovu vrstu su medveđa leska, divlja leska, divlji lešnik, divoljeska. U Srbiji se u prirodnom staništu najčešće može naći na teritoriji nacinalnog parka Đerdap. Njena glavna karakteristika, koja je preporučuje kao odličnu podlogu za plemenite sorte lešnika je to što ona ne stvara izdanke. To omogućava da se leska formira kao stablo, a ne kao šiblje. Oko stabla je olakšan pristup za održavanje i prikupljanje plodova, tako da je to osnovna prednost sadnica kalemljenih na mečju lesku kao podlogu.

NAJPOZNATIJE BOLESTI I ŠTETOČINE LEŠNIKA

 Lešnik je voće koje zahteva, verovatno najmanje zaštite, ali pošto je ekspanzija podizanja zasada, vrlo je moguće da će se, kao i u slučaju oraha, pojavit bolesti i štetočine, koje će značajnije uticati na zdravlje i rod lešnika.

  Bolesti koje napadaju lešnike su:  bakteriozna plamenjača (uvelost lišća), pepelnica leske, pegavost lista i trulež plodova. Ovi problemi se rešavaju preparatima na bazi bakra i sumpora, ali o tome se posavetujte sa stručnjacima za zaštitu bilja.

 Štetočine koje napadaju lešnike su: leskova grinja, lešnikov crv, koji izaziva crvljanje plodova, leskova strižibuba i štitasta vaš šljive. Treba napomenuti i životinje kao što su veverice, puhovi itd. Ovde treba imati na umu da se ne smeju koristiti sredstva za trovanje ovih životinja, već isključivo rasterivači.

SADNJA

 Pošto za sadnju leske nije neophodno duboko rigolovanje, jer se, kao što smo rekli, koren razvija površinski, oranje ne mora da bude dublje od 50 cm, a ako nismo u mogućnosti ni to da obavimo, onda je dovoljno da iskopamo jame te dubine. Jame su okrugle, duboke i široke oko 40 cm. Za kopanje se mogu koristiti burgije sa sopstvenim pogonom ili priključene na traktor, a mogu se kopati i ručno. Pošto leska vrlo rano počinje da vegetira, ona praktično ima kratak period mirovanja, a to znači da je neuporedivo bolje da se sadnja obavi u jesen, nego u proleće, a ako se ipak sadi na proleće, to mora da se uradi rano, najkasnije do marta. Treba birati terene okrenute ka severu, jer takvi položaji sprečavaju rano cvetanje leske. Nikako ne bi trebalo da se sadnice saditi preduboko, dublje nego što su bile u rastilu, jer tako zasađene sadnice par narednih godina neće rasti, a to implicira da će kasnije proroditi od ostalih. Žile na sadnici leske treba skratiti na 20 do 25 cm, i to najbolje odmah po vađenju u samom rasadniku. Kada se sadnica stavi u jamu, zatrpa se zemljom i zatim se ta zemlja dobro nagazi. Ako se sadnja obavlja u peskovitom zemljištu u jame se obavezno ubacuje insekticid. Ako je zemlja dosta suva, potrebno je svaku sadnicu zaliti sa desetak litara vode. Posle toga, kada usahne voda, sadnica se zagrće sitnom zemljom.

 Prilikom planiranja podizanja zasada i same sadnje leskara treba obratiti pažnju na nekoliko stvari. Treba birati, kao u slučaju oraha, sorte koje kasnije cvetaju i ranijeg zrenja, a za sigurniju i obilniju rodnost lešnika preporucuje se pored odgovarajućeg oprašivača obavezno još dve do tri sorte u istom zasadu. Uspešna proizvodnja lešnika zavisi mnogo više, nego kod drugih voćnih vrsta, od pravilnog odabira sorti, jer su skoro svim sortama potrebni oprašivači, a tek neznatan broj sorti je samooplodno. Zato se uzima da je potrebno da u jednom zasadu bude oko 7% oprašivača.

Za jedan hektar zemlje potrbno je od 450 do 500 sadnica, zavisno od rastojanja. Rastojanje red od reda i sadnice od sadnice u redu zavisi od toga da li se leska uzgaja u obliku žbuna ili se gaji forma sa stablom, kalemljenim na Mečju lesku. Kod forme u obliku žbuna, preporučljivo je da razmak između redova bude 5m, a sadnica u redu 4m. U drugom slučaju razmak bi trebao da bude malo veći, 5m x 5m.

SORTE

HALSKI DŽIN vodi poreklo iz Holandije. Plod mu je veoma krupan, prosečne mase oko 3,6g, okruglasto konusnog oblika. Omotač mu je ravni ploda ili malo duži. Ljuska mu je svetlo mrke boje, a jezgro ukusno. Ispunjenost ljuske ili randman mu je 36,5%. Plodovi su obično u grozdovima sastavljenim od par do čak pet komada. Stablo mu je bujno i veoma rodno. Ovo je sorta otporna na niske zimske temperature, jer cveta kasnije, zbog čega se može bez problema gajiti i u oblastima sa hladnijom klimom. Bogat je polenom. Sazreva u septembru. Dobri oprašivači su mu Kosford i duge španske sorte lešnika.

 ISTARSKI OKRUGLI je sorta lešnika poreklom iz Hrvatske, tj. iz Istre. Krupnog je ploda, veoma ukusnog, sa prosečnom masom od oko 3g. Okruglastog je oblika i omotačem u ravni ploda. Teško ispada iz omotača i to se smatra nedostatkom. iz kojeg plod tesko ispada sto se smatra nedostatkom. Stablo je veoma bujno. Osrednje je rodna sorta. Sazreva krajem avgusta.

ISTARSKI DUGI je sorta lešnika poreklom iz Hrvatske, kao što joj ime kaže nastala u Istri. Ima je dosta u našim krajevima. Stablo je vrlo bujno. redovno i vrlo obilno rodi. Rano cveta, a sazreva u avgustu. Dobri oprašivači za ovu sortu su Davijana, Tonda Đentile Romana i dr. Plodovi su duguljasti, krupni prosečno oko 3,5g, i lepi. Radja u grozdovima, sa tri do pet komada u grozdu. Ispunjenost ljuske ili randman se kreće oko 46%. Omotač ploda je veoma razvijen i duži od ploda, zato plodovi iz njega teško ispadaju, što se smatra velikim nedostatkom ove sorte. Ovo je i razlog, zašto se berba u zasadima sa ovom sortom ne može mehanizovati. Druga mana ove sorte je što je dosta osetljiva na sušu.

KOSFORD je engleska sorta starijeg datuma. Plod srednje krupnoce, masa oko 2.5g. Duguljast, omotac u ravni ploda ili malo duze. Plodovi 2 do 4 u gronji (u racvici). Jezgra kvalitetna, randman 50-53%. Stablo je srednje bujnosti, razgranato. Cveta i zri kasno. Vrlo dobro radja, srednje je otpornosti na niske zimske temperature. Oprasuje ga rimski.

Ово је стара енглеска сорта. Стабло је бујно и разгранато и врло родно. Лист је средње величине, обрнуто јајастог облика. Цвета касно и изражена је протандрија. Средње је отпорности на ниске зимске температуре. Добро је опрашују Lunga di Spagna, Crveni Lambert, Халски џин и други.

Плод је средње крупноће, масе око 2,5 г. Сазрева средње касно. Плод је обрнуто јајастог облика, ужи је при основи него при врху, љуска је танка – изразито црвене боје као и језгра која је глатка и црвена. Омотач је у равни плода или мало дужи. У грозду има просечно 1,5 плода а по  не неким изворима 2 до 4 плода. Радман језгра је 50-54%.

TONDA GENTILE ROMANA je sorta poreklom iz Italije (u prevodu znači „Rimski ukusni“). Srednje je bujna i dobro rađa. Kasno cveta, a sazreva krajem avgusta.  Rađa u grozdovima od 2 do 3 komada. Plod mu je srednje veličine, sa prosečnom masom od 2,7g. Okruglasti  omotač je duži od ploda. Ljuska mu je tanka. Boja ljuske kestenjasto-prugasta.  Jezgro je  veoma kvalitetno. Ispunjenost ploda ili  randman je prosečno 45%. Dobri oprašivači su mu:Oprašuju ga: Okrugli Djifonski i Mortarela. Tražen je u industriji slatkiša, dobro podnose hladnoće pa se može gajiti i u hladnijim kontinentalnim oblastima. Sazreva krajem VIII.

LUDOLF je sorta lešnika koja je nacenjenija i najraširenija u Nemačkoj i Češkoj. To je samooplodna sorta, ali ipak mnogo bolje rađa ako je posađena blizu drugih sorti.  Spada u bujnije sorte. Odlično i dosta redovno rađa. Plod je srednje veličine, težak  od dva do tri grama, okruglasti, mrke boje. Omotač je iste dužine kao i plod. Jezgro mu je kvalitetno, a radman ploda je 40%. Cveta srednje rano, a kasno sazreva. žbun je bujan i vrlo rodan. Poznija sorta.