Voćne Sadnice Šljiva

Voćne Sadnice Šljiva

vocne-sadnice-sljiva

Šljiva

Ne bez razloga, mnogi smatraju šljivu našim nacionalnim voćem. Plodovi ovog drveta se koriste za spravljanje rakije šljivovica (koja se smatra srpskim nacionalnim pićem), zatim za spravljanje marmelada, džemova, kompota, ali i za sušenje. Statistika koju je objavla Svetska organizacija za poljoprivredu (FAO) kaže da je prosečna produkcija šljiva u Srbiji u zadnjih 15 godina preko 500 000 tona na godišnjem nivou.

Šljiva je drvo , koje spada u familiju ruža (Rosaceae) i pod ovim nazivom najčešće se podrazumevaju sorte domaće šljive (Prunus domestica L.). Broj sorti domaćih šljiva je veliki. Šljiva se odlikuje razgranatim korenovim sistemom koji se razvija više površinski mada pojedine žile mogu prodreti i do dva metra dubine. Često razvija izdanke iz korena. Stablo može biti piramidalne ili okruglaste krune, nisko srednje visine ili visoko, odnosno od slabo bujnog do bujnog.

Posmatrano filogenetski, najbliži „ rođaci“ šljive su: kajsija, breskva, trešnja, višnja i badem. Sve ove vrste pripadaju istom rodu – Prunus. Zajednička karakteristika im je da za plod imaju košticu, pa zato sve ove vrste ubrajamo u „koštičavo voće“. Na prostorima Balkana široko su rasprostranjene Prunus domestica L. (domaća šljiva), Prunus insititia L. (trnošljiva), Prunus cerasifera Ehrh. (džanarika) i Prunus spinosa L. (trnjina). Smatra se da je domaća šljiva nastala hibridizacijom između trnjine i džanarike. Do današnjih dana stvoreno je preko 2000 sorti domaće šljive.

Zemljište i klima pogodni za uzgoj šljiva

Ona traži duboko rastresito i plodno zemljište za svoj uspešan razvoj. Najbolja su slabo-kisela zemljišta gde se PH kreće od 6,5 – 7. Glavni tip zemljišta u nasim šljivarskim regionima, gde se šljiva najviše gaji su parapodzoli. Šljiva ima veće zahteve za azotom i kaliumom, a nešto manje za fosforom.

Šljiva podnosi mrazeve i do -30 0C. Područja sa smanjenom relativnom vlažnošću i čestim prodorima toplih talasa u januaru ili sa čestom pojavom slane i poznih mrazeva u cvetanju nisu pogodna za gajenje šljive. Šljiva se gaji se na terotoriji čitave Evrope, izuzev krajnjeg severa, zatim na severu i jugu Afrike, potom u severozapadnoj Indiji, istočnoj Aziji i Severnoj Americi.

Podela sorti šljiva

Kasifikacija sorti šljiva se može uraditi na nekoliko načina. Na primer, na bazi praktične osobine odvajanja koštice od mezokarpa („mesa“ ploda), sve sorte su svrstane u dve  grupe :
– cepače ili prave šljive, kojima se koštica (endokarp) lako odvaja od „mesa“ ploda
(mezokarp) ;
– glođuše ili kalanke, kojima je koštica čvrsto srastao za „meso“.

Po obliku plodova, šljive mogu biti:
– Mirabele– sitniji okruglasti plodovi žute boje, koštica se uglavnom odvaja,
– Renklode – plodovi krupni do veoma krupni, okrugli, žutih, ljubičastih, crvenkastih i ostalih boja pokožice.
– Jajaste šljive – izduženog su oblika i tamnije boje pokožice, čvrstog mesa, oštrih vrhova koštice.
– Cepače ili Plavice – pogodne su za industrijsku preradu, koštica se lako odvaja, pokožica plava, primer je požegaca.
– Japanske šljive – hibridi japanskih sa evropskim i americkim šljivama.
Po vremenu zrenja sorte šljive se dela na: rane i pozne sorte.

Podloge

Kao podloge za kalemljenje za šljivu se najviše koriste raznovrsne generativne podloge i sejanci Džanarike, zatim to mogu biti generativne podloge domaćih sorti šljiv,a kao što su:
Crvena ranka, Petrovača, Metlaš, Sitnica, Plavara, Trnošljiva itd. Najviše se kao podloga koristi generativni sejanac (dobijena iz semena-koštice), jer se pri kalemjenju dobro prima sa šljivom. Sadnice okalemljene na Džanarici imaju brz rast, lep izgled i dugovečne su. Mane ove podloge su: pozniji početak rađanja i slabija otpornost na mraz. Ne preporučuje se za sorte Rut geršteter i crvenu ranku koju treba kalemiti na podlugu Stenleja ili Požegače. Šljiva se može kalemiti i na vegetativnim podlogama, koje se dobijaju iz izdanaka, ali se ovaj način rzamnožavanja sadnica slabo primenjuje, jer su najopasnija bolest Šarka šljive može preneti putem izdanaka, dok od generativnog načina ta opasnost ne postoji, jer se šarka šljive ne prenosi semenom.

Najčešće bolesti i štetočine šljive

Najpoznatije štetočine šljive su: štitasta vaš, šljivina osa, šljivina lisna vaš, šljivin savijač, šljivin crveni pregalj ili grinja. Najpoznatije bolesti šljive su: šarka šljive (prunus virus No.7) neizlečiva virusna bolest zbog koje se obavezno krče voćnjaci pod zarazom, zatim monilija, rđa, plamenjača,rogač šljive, itd. Vektori ( prenosioci virusa šarke šjive – prunus virus 7 ) su sledeći štetni insekti: šljivina zelena štitasta vaš , breskvina zelena lisna vaš, zelena lisna vaš hmelja i crna lucerkina vaš.

Sadnja

Pri sađenju šljive rastojanje na kom će se saditi obično zavisi od oblika krune i bujnosti podloge. Naš predlog možete pogledati u dole datoj tabeli.

 

OBLIK KRUNE BUJNE PODLOGE SLABO BUJNE PODLOGE
Piramida 7 m x 5-6 m 6*m x 5** m
Vaza 6 m x 5 m 5 m x 4 m
Palmeta 5 m x 4 m 4 m x 3 m

Prvi broj (*)označava rastojanje izmedđu redova, a drugi (**) izmedđu voćaka u redu.

SORTE ŠLJIVA

vocne-sadnice-sljiva-stenlej

STENLEJ – Potiče iz SAD, gde je ova sorta nastala je 1912. godine. Sazreva u drugoj polovini avgusta i početkom septembra. Stenlej je srednje bujna sorta. Kruna je piramidalna, a ramene grane dosta retke. Nije uvek dovoljno kompatibilan sa Džanarikom kao podlogom. Cveta srednje pozno. Osetljiv je prema poznim, prolećnim mrazevima. Polen nema zadovoljavajuću klijavost. Delimično je samoplodan. Relativno je otporan prema plamenjači, rđi i suši, a tolerantan prema virusu šarki. Dobri rezultati postižu se sa Stenlejem na strukturnim, umereno vlažnim, blago kiselim, i plodnim zemljištima. Stenlej je na sejancu džanarike na kiselim zemljištima osetljiv prema patogenim mikro organizmima. Plod je krupan (oko 36 g), ovalno- izdužen, tamno plave boje i privlačne spoljašnosti. Sporadično se javaljaju plodovi blizanci. Meso je zelnekasto-žuto, čvrsto, dosta sočno, sladunjavok ukusa i dobrog kvaliteta. Koštica je krupna i odvaja se od mesa. Prezreli plodovi lako otpadaju. Transport dobro podnosi. Vrlo rano počinje da rađa. U punoj rodnosti rađa redovno i obilno. Dohodak stenlija je pozitivan od pete godine starosti zasade. Plod stenlija može se koristiti za potrošnju u svežem stanju, za sušenje, rakiju, i druge oblike prerade. Preporučuje se za gajenje zbog obilne rodnosti, krupnih i privlačnih plodova, tolerantnosti prema virusu šarki, kao i zato što je sorta kombinovanih osobina.


vocne-sadnice-sljiva-cacanska-rana

ČAČANSKA RANA – je nastala 1961. godine, ukrštanjem vangenhajmove i požegače. Prorodila je pete godine posle hibridizacije. Priznata je za novu sortu 1975. godine. Sazreva krajem prve dekade jula. Srednje je bujna, polen ima dobru klijavost. Autoinkompatibilna je. Dobro oprašivači za Čačansku ranu su: Čačanska lepotica i Čačanska najbolja. Čačanska rana prorodi rano, i rađa dobro i redovno. Plod je krupan do vrlo krupan (36-48 g), jajast, ljubičasto-plave do plave boje. Meso je žuto-zeleno, čvrsto, dosta sočno, aromatično i slatko. Koštica se odvaja od mesa. Preporučuje se za gajenje kao vrlo rana i rodna stona šljiva, krupnih, kvalitetnih i transportabilnih plodova i zadovoljavajuće otpornosti prema bolestima.


vocne-sadnice-sljiva-cacansska-lepotica

ČAČANSKA LEPOTICA – nostala je 1961. godine, ukrštanjem vangenhajmove i Požegače. Prorodila je pete godine posle hibridizacije. Priznata je za novu sortu 1975. godine. Sazreva krajem jula-početkom avgusta. Srednje je bujna. Polen ima dobru klijavost, delimično je samoplodna. Prorodi rano, a rađa dobro i redovno. Plod je krupan (31-42 g) jajast, tamnoplave boje sa traženim pepeljkom i vrlo privlačne spoljašnosti. Meso je zelenožuto, vrlo čvrsto, sočno, aromatično i vrlo prijatnog slatkognakiselog ukusa. Koštica se odvaja od mesa. Čačanska lepotica se preporučuje za gajenje kao stona sorta zbog pogodnog vremena sazrevanja, dobro rodnosti, krupnog i vrlo kvalitetnog ploda, dobre transportabilnosti i relativne otpornosti prema bolestima. Smatra se za najbolju stonu šljivu u svojoj epohi sazrevanja.


vocne-sadnice-sljiva-cacanska-najbolja

ČAČANSKA NAJBOLJA – nastala je 1961. godine, ukrštanjem Vangenhajmove i Požegače. Prorodila je pete godine posle hibridizacije. Priznata je za novu sortu 1975. godine. Sazreva sredinom avgusta, tj. nedelju dana pre stenlija. Bujna je sorta. Polen ima dobru klijavost. Autoinkompatibilna je. Dobro oprašivači za Čačansku najbolju su: Čačanska rana i Čačanska lepotica. Plod je vrlo krupan (oko 48 g.), jajast, tamnoplave boje sa izraženim tepeljkom i vrlo privlačne spoljašnosti. Meso je zelenkastožuto, vrlo čvrsto, dosta sočno, aromatično i vrlo ukusno. Koštica se odvaja od mesa. Plod može dugo (2-3 nedelje) da se održi na grani, a da pri tom ne izgubi u kvalitetu. Čačanska najbolja preporučuje se za gajenje kao stona sorta, zbog kavalitetnih i vrlo krupnih plodova, odlične transportabilnosti, ranog početka rađanja, redovne i obilne rodnosti, otpornosti prema moniliji i tolerantnosti prema plamenjači i rđi. To je odlična stona sorta šljiva u svojoj epohi sazrevanja.


vocne-sadnice-sljiva-cacanska-rodna

ČAČANSKA RODNA – nastala je 1961. g. ukrstanjem Stenlija i Požegače. Prorodila je pete godine posle hibridizacije. Priznata je za novu sortu 1975. godine.Sazreva u trecoj dekadi avgusta, to jest priblizno kad i Stenlej. Slabo je do srednje bujna. Samobesplodna je (44,8 %). Rano prorodi, a zatim redovno I obilno radja. Plod je srednje krupan, do krupan (28 do 42 g), jajast tamnoplav, privlačan. Meso je žućkasto, čvrsto, srednje sočno, aromatično, slatko. Koštica se odvaja od mesa. Plod je svestrane upotrebne vrednosti, a naročito pogodan za sušenje. Preporučuje se za gajenje zbog obilne rodnosti, relativne otpornosti prema mrazu i pogodnosti za sušenje. Zahteva redovnu obnovu rodnog drveta.


vocne-sadnice-sljiva-ruska-dzanarika

RUSKA DŽANARIKA – spada u veoma rodnu sortu šljive, jer zri krajem juna i početkom jula. Radi se o šljivi koja ne zahteva nikakakve hemijske tretmane , pa je iz tog razloga odlicna za organsku proizvodnju. Radja obilno i redovno. Boja ploda je žuta, crvena i tamna u zavisnosti od sorte. Plod se koristi najčešće za rakiju. U principu ima široku upotrebu, kako u industriji, tako i u spravljanju raznih baza, koje se koriste za dalju preradu.

vocne-sadnice-sljiva