Voćne Sadnice Višnja

Voćne Sadnice Višnja

vocne-sadnice-visnja

V I Š NJ A
images

Višnja ili na latinskom Prunus cerasus je koštičavo voće iz istog roda kao i trešnja, kojoj je najbliža, zatim šljiva, kajsija, badem, breskva. Potiče iz Male Azije, odakle su je Grci i Rimljani raširili po čitavoj Evropi. Višnja je jako prilagodiva biljka, pa je i to doprinelo da njen areal bude veoma širok, skoro čitava teritorija Evrope i jugozapadna Azija. Još dok je rasla u divljem obliku, u prošlosti, njeni plodovi su korišćeni za ljudsku ishranu. To što prilično obilno rađa i što rano prorodi, kao i to što se njeni plodovi dosta koriste u svežen i smrznutom stanji ili kao prerađeni, za marmelade, džemove, sokove, želee, sirupe, slatka, alkoholna pića doprinelo je da se danas višnja uzgaja na velikim površinama.Najveći svetski proizvođač višnje je Rusija. Nije poznato kada je kod nas počelo gajenje ove voćne vrste, ali se možemo pohvaliti da jedna naša sorta, Oblačinska višnja, zauzima veoma važno mesto u svetskim razmerama. Krajevi kod nas koji su od ranije poznati po uzgoju višnje su: okolina Merošine (odakle je potekla i Oblačinska višnja), okolina Knjaževca i okolina Smederevske Palanke, dok se u poslednjih nekoliko godina popularnost ove voćne vrste širi celom teritorijom Srbije.
Drvo višnje je dosta slično trešnjj. Životni vek kulturne sorte višnje je od 20 do 30 godina. Višnja ima plitku korenovu mrežu razvijenu u prečniku krune. Kruna višnje je loptastog oblika sa mnogo tankih grančica. Pčela je najvažniji oprašivač višnje. Razlikujemo samooplodne (Oblačinska), delimično samooplodne(Čačanski rubin) i samobesplodne (amarele). Od cvetanja plodu treba da sazri od 35 do 60 dana. Cvetni pupoljci za sledeću godinu se formiraju od polovine juna do polovine jula meseca. Višnja rađa na jednogodišnjim rodnim grančicama, pa je dobro da joj stabla rezidbom obnavljamo i čistimo od nepotrebnih grančica. Zbog pojave smolotečine, posle zimske rezidbe, mnogi voćari praktikuju, posle obavljene berbe, letnju rezidbu, koja se pokazala mnogo praktičnijom i boljom. Što se tiče đubrenja višnjara, kao veoma dobra za rast i razvoj višnje pokazala su se azotna đubriva.
Višnje se dele prema boji ploda na Amarele, svetlo-crvene i Morele, tamno-crvene.
CVET

ZEMLJIŠTE I KLIMA POGODNI ZA UZGOJ VIŠNJE
Višnja je zbog plitkog korenja voćka skromnih zahteva u pogledu kvaliteta zemljišta. Ako moramo da odaberemo zemljišta koja joj naročito odgovaraju, to su: karbonantni i aluvijalni černozem, kao i peskovita ilovača.
Višnja cveta kasnije od trešnje, obično polovinom aprila, ima dugo i stabilno zimsko mirovanje, tako da retko izmrzava. Može često da podnese i zimske mrazeve od -40oC, a dobro podnosi i poznije prolećne mrazeve. Uspeva dobro u predelima sa umerenim i dobro raspoređenim padavinama. Može da se sadi i na većim nadmorskim visinama od 700 m, jer je dokazano da se uspešno razvija i normalno rađa. Primećeno je da višnja ne podnosi dobro ako je posađena u kotlinama u kojim nema dovoljno provetravanaja.

NAJZNAČAJNIJE BOLESTI I ŠTETOČINE VIŠNJE
Višnja važi za voćku koju manje nego druge napadaju bolesti i štetočine, međutim poslednjih godina ova stvar se nažalost menja na štetu uzgajivača. Intezivna proizvodnja i ovde donosi i svoju lošu stranu, sve veću pojavu bolesti i štetočina koje uzimaju svoj danak u kvalitetu i količini roda, kao i na zdravlje i životni vek biljke.
Najznačajnije bolesti višnje su: šupljikavost lista, pegavost lista, siva trulež,monilija i dr.
Najznačajnije štetočine su: višnjin surlaš, trešnjina muva, lisne vaši, žilogriz, gubar i dr.

PODLOGE
Najčešće se kod nas mogu naći sadnica višnje koja su nastale od izdanaka, jer se do skoro najviše gajila oblačinska višnja. Međutim, danas se sve češće i Oblačinska višnja kalemi. Od podloga za kalemljenje najčešće su magriva, divlja višnja i divlja trešnja. U zavisnosti od zemljišta na kome planiramo sadnju i uzgojnog oblika treba odabrati i podlogu. Ako hoćemo sadnicu višnje da posadimo na nekom suvom, posnom ili kamenitom mestu ili želimo stablo umerene visine, onda ćemo kao podlogu koristiti magrivu (Rašeljka ili latinski Prunus mahaleb L.). Ako hoćemo visoko stablo višnje, onda kao podlogu koristimo divlju trešnju (Prunus avia L.). A ako želimo niska ili poluvisoka stabla uzećemo kao podlogu divlju višnju. Kao podloga za kalemljenje višnje može se koristiti i Kolt.

SADNJA
Od podloge, tj. od njene bujnosti i od uzgojnog oblika zavisi koliko će nam biti međuredno i rastojanje u redu. Obično višnja se gaji utri uzgojna oblika: poboljšana piramida, vaza i palmeta sa kosim granama. Oblačinska višnja na svom korenu se obično sadi na rastojanju 4m red od reda i 3m sadnica od sadnice. Za bujnije podloge rastojanje je veće.

SORTE
OBLACINSKA
OBLAČINSKA – je nastala tako što je selekcijom izdvojena iz prirodne populacije divlje višnje (Prunus Cerasus L.) u Istočnoj Srbiji, a naziv je dobila po tome što je prvi zasad ove višnje u tadašnjoj Jugoslaviji podignut 1959. godine na 17 ha na imanju Zemljoradničke zadruge u mestu Oblačina kod Prokuplja. Idanas ima dosta biotipova ove sorte. Od sedamdesetih godina prošlog veka počela je da se širi i u okolnim zemljama i dalje po svetu. Ovakvom širenju umnogome je doprinela i njena sposobnost lakog razmnožavanja izdancima. Stablo joj je okruglasto, slabo bujno, pogodno za gustu sadnju. Cveta srednje rano, samooplodna je sorta, prorodi u drugoj godini od sadnje, a odlikuje se velikom i konstatnom rodnošću. Sazreva krajem juna i početkom jula meseca. Plod joj je sitan, prosečne mase oko 3g, ujednačene krupnoće. Pokožica je sjajna i karmin crvene boje sjajna intenzivne karmin crvene boje. Meso kvalitetno, sočno, ukusno, slatko-nakiselog ukusa, odlične arome. Jako dobra za pravljenje sokova. Koštica j se lako odvaja od mesa, pa je pogodna je za mašinsko iskoštavanje. Plod se relativno lako odvaja od peteljke, ali otvor ploda po njenom odvajanju ostaje zatvoren, te tako sok iz ploda ne curi. Dobro podnosi transport i skoro bez ikakvih posebnih uslova može da se sačuva u svežem stanju do pet dana. Zbog vema plitkog korena otežana je mehanizovana berba. Prema svojim karakteristikama odlična je za industrijsku preradu, pa se tako veći deo plodova ove višnje izvozi u smrznutom stanju ili kao koncetrovani sok. Koristi se u konditorskoj industriji i za pravljenje sokova, kompota, džemova i slatka.
KELERIS 16
KELERIS – je danska sorta, nastala slobodnim oprašivanjem sejanca i nekoliko sorti. Stablo joj je srednje bujnosti. Cveta kasno, pa je otporna na mrazeve. Lišće joj je krupno, kao kod trešnje. Ne podnosi najbolje sušu i otporna je na skoro sve bolesti koje napadaju višnju, osim na moniliju. Ovo je samooplodna sorta, koja odlično i redovno rađa. Sazreva krajem juna i početkom jula, a plod joj je srednje krupan, prosečno 4,5 g, izduženo-okruglastog oblika, sa tamno-crvenom bojom pokožice. Meso ploda je kiselo, prijatne arome. Dobro podnosi transport, ali plodovi nisu pogodni za mehanizovanu berbu. Koristi se i za jelo, ali i za zamrzavanje i preradu. Ova sorta ima više klonova, od kojih su najpoznatiji Keleris 14 i Keleris 16.
преузимање
MONTMORENSI (Montmorency) – je višnja koja po svojim karakteristikama spada u podvrstu Amarela, što znači da daje velike, svetlo crvene plodove, kiselog ukusa. Sazreva srednje kasno. Ova sorta se koristi za industrijsku preradu. Odlična je za pite, džemove, za konzerviranje, za ceđenje sokova, od nje se pravi kvalitetan voćni koncetrat, čak se koristi i za sušenje. U skorije vreme, otkriveno je da plodovi ove sorte poseduju nekoliko zdravih sastojaka, pa se često promoviše kao veoma zdrava hrana.
SCHATTENMORELLE
ŠATENMARELA (Schattenmorelle) ili Krupna Lotova – je veoma stara sorta, za koju se smatra da potiče iz Nemačke. Postoji više tipova ove sorte. Sazreva početkom jula meseca. Stablo je srednje bujnosti sa granama povijenim na niže. Otporna je na mrazeve, čak se preporučuje za sadnju u hladnijim predelima. Ova sorta je samooplodna, koja rano prorodi i rađa redovno i dobro. Plod je krupan, prosečno oko 5g, okruglastog oblika i tamnocrvene boje. Meso joj je meko, sočno, kiselog ukusa, ali prijatne arome. Daje sok tamnocrvene boje. Veoma je pogodna za industrijsku preradu. Mane su joj što ima izraženu sklonost ka ogoljavanju grana i zahteva redovnu rezidbu, zatim što se plodovi teže odvajaju od peteljki, tako da nije baš pogodna za mehanizovanu berbu. Uz to, osjetljiva je na bolesti pegavost lista i moniliju.
ŠUMADINKA
ŠUMADINAKA – je domaća sorta, koja je nastala kao selekcija Instituta za voćarstvo u Čačku, ukrštanjem Kereške i Hajmanove konzerve. Ovo je samooplodna sorta, koja srednje rano cveta i koja ima nejkrupnije plodove medju višnjama, prosečne mase oko 6,5g. Plod je zatupasto srcastog oblika, a pokožica crvene do tamno crvene boje, sa malom košticom u sredini. Osrednje se odvaja od peteljke. Meso ploda je polučvrsto, sočno, aromatično, kvalitetno i ukusno. Sazreva početkom jula meseca. Stablo je polupatuljasto sa širokom krošnjom, pogodnom za berbu. Ova sorta je otporna na mraz, sušu, kao i na bolesti i štetocine. Prorodi prve godine, odmah posle sadnje, redovno rađa i ima obilnu rodnost (čak 30 do 35 t/ha). Mana bi joj bila slabija transportabilnost i to što pri mehanizovanoj berbi puca. Koristi se i kao stona višnja, ali i za sve vidove industrijske prerade.
ERDI BUTERNO
ERDI BUTERNO – je samooplodna sorta višnje, koja zri početkom jula. Otporna je na mrazeve i ima veliku otpornost na bolesti. Plod joj je krupan, prosečno oko 5,5 g, u obliku srca, boja tamno-crvene,slatko-kiselkastog ukusa. Može se koristiti za konzumnu upotrebu, ali i za industrisku preradu .
FIRTESKA
FIRTEŠKA ili UJFEHERTOI FURTOS (mađ.grozdasta) – je mađarska sorta, koja je pronađena kao spontani sejanac u prirodi, nedaleko od mađarskog grada Ujfeherto. Bujnog je stabla, samooplodna. Rađa redovno i obilno. Plod joj je krupan, prosečno oko 6 g, sa veoma sjajnom pokožicom, što plodu daje posebnu atraktivnost. Ima okruglasto-srcasti oblik i tamnocrvene je boje. Meso ploda je srednje čvrsto, prijatne arome i sočno. Spada u grupu slatkih višanja i može se koristititi u svežem stanju. Sazreva oko 10. jula. Ova sorta je pogodna za mehanizovanu berbu, akao mana se navodi to što traži redovnu rezidbu.

vocne-sadnice-visnja