Voćne Sadnice Kajsija

Voćne Sadnice Kajsija

vocne-sadnice-kajsija

Voćne Sadnice Kajsija

Kajsija (lat. Prunus armeniaca), poznata i po imenu „marelica“, kontinentalna je i koštičava voćka, koja zajedno sa šljivama, bademima, breskvama, višnjama i trešnjama pripada rodu Prunus familije Rosaceae.

Kajsije se teže odgajaju od ostalih voćaka. Poslednjih godina je veliki problem sušenje stabala. Jedna stvar o kojoj treba voditi računa je da se ne treba direkno saditi na sveže iskrčenim voćnjacima, jer su rezultati jako loši. U svetu kajsije se obično prerađuju i prodaju kao sušene, dok se u Srbiji najviše koriste za proizvodnju sokova, džemova i kompota. Sem za potrebe ishrane stanovništva, kajsija se koristi kao dekorativna vrsta, a njeno drvo je visokih mehaničkih i dekorativnih kvaliteta.

Centar nastanka i prirodni areal ove vrste teško je definisati. Kajsija, iako to njeno botaničko ime sugeriše (armenika), ne potiče iz Jermenije. U Jermeniju su kajsije stigle, šireći se duž „Puta svile“. Odatle su je Rimljani, proširili po celoj Evropi. Najverovatnije je da kajsija potiče iz predela srednje Azije i severoistočne Kine, iz oblasti u blizini ruske granice. Moguće je da prirodni areal vrste obuhvata i Korejsko poluostrvo i Japan. Danas, divlje jedinke kajsije rastu u veoma malim grupama u Kini, Kazahstanu, Kirgiziji i Uzbekistanu. Usled male brojnosti ovih populacija, vrsta Prunus armeniaca smatra se ugroženom.

Kajsija raste kao žbun ili nisko drvo, visoko 8—12 m, sa stablom prečnika do 40 cm. Oblik krošnje je okrugao, ponekad pljosnat. Kora stabla je tamnosiva, uzdužno ispucala. Mlade grane i lisne drške su često crvenkaste boje. Listovi su ovalni, dugi 5—10 cm, široki 5—8 cm, sa špicastim vrhom, zaobljenom bazom i nazubljenom ivicom. Lisne drške su duge 2—4 cm.

Kajsije cvetaju veoma rano. Cvetovi imaju kratku cvetnu dršku, pa često imaju izgled sedećih cvetova. Razvijaju se usamljeno ili u parovima, najčešće pre listanja biljke. Prečnik cveta je 2—4,5 cm. Cvetna loža i čašični listići su dlakavi, krunični listići su bele do bledoružičaste boje, dugi 11—15 mm. Kajsija je samooplodna, retko stranooplodna biljka. Najvažniji oprašivač je pčela.

Plod je koštica, podseća na malu breskvu, prečnika 1,5—2,5 cm, žute do narandžaste boje, ponekad i crvene na strani izloženoj suncu. Jedno seme se nalazi unutar tvrde koštice.

Sem ploda, i seme kajsije se koristi u prehrambenoj industriji, najčešće kao zamena za seme badema. Od ovog semena se spravlja italijanski liker amareto, kao i amareti biskviti. Ulje iz semena kajsije se ponegde upotrebljava kao jestivo ulje. Semena sadrže cijanogene glikozide, koji oslobađaju cijanid, usled čega su otrovna ako se upotrebljavaju u većim količinama.

Prema statističkim podacima iz 2005. godine, najviše kajsija se proizvodi u Turskoj (390.000 tona godišnje, Iranu (285.000) i Italiji (232.000). U Srbiji postoji 1,7 miliona sadnica kajsije, a godišnja proizvodnja je oko 40.000 tona.

ZEMLjIŠTE I KLIMA POGODNI ZA UZGOJ KAJSIJA

Kajsije su raširene širom planete. Najbolje uspeva u oblastima sa blagom, mediteranskom klimom, usled čega se u takvim oblastima intenzivno komercijalno uzgaja. Kajsije moraju da provedu 350-900 sati na temperaturi nižoj od 7° C, jer u suprotnom rano procvetaju, a većina sadnica nalazi se pri donjoj vrednosti tog raspona. Iako su im za uspešnu rodnost potrebna suva i sunčana leta, sušni uslovi pred kraj sezone mogu da prouzrokuju ozbiljno osipanje pupoljaka. U hladnijim krajevima kajsije mogu da se odgajaju u zaštićenom prostoru ili u obliku lepeze uza zid. U toplim krajevima omiljen je žbunast oblik gajenja.

Da bi kajsije dobro rodile, trebalo bi ih posaditi na sunčano i zaštićeno mesto bez mraza. U hladnijim krajevima važno je da se odgajaju uz osunčan zid ili u stakleniku, kako bi cvetovi bili zaštićeni od mraza i niskih temperatura pred kraj zime i na početku proleća. Za komercijalne zasade ne preporučuje se manja nadmorska visina od 150 metara.

Najpovoljnije zemljište je duboka ilovača. Kajsije više uspevaju na peskovitim i krečnjačkim zemljištima. Najbolje je da ih ne sadite u područjima s hladnim i vlažnim zimama, jer lako propadaju. Relativno dubok korenov sistem omogućava kajsiji uspešan rast i razvoj i na suvljem zemljištu, ako je dovoljno plodno i rastresito. Na peščanom i vlažnom zemljištu kajsija pati od smolotočine. Ima kratak period zimskog mirovanja, rano kreće sa cvetanjem, pa je osetljiva na pozne mrazeve.

NAJZNAČAJNIJE BOLESTI I ŠTETOČINE

Štetočine kajsije su: lisne vaši, kruškin trips, kajsijini moljci, breskvin smotavac, jabukin smotavac, žilogriz, rutava buba, breskvin savijač, voćna mušica i razne gusenice, Bolesti kajsije su: monilija, apopleksija, šipljikavost lista krastavost plodova, hlorotična uvijenost lišća kajsije i breskve, Leptonekroza šljive, evropsko žutilo koštičavih voćaka – fitoplazma Candidatus phytoplasma prunorum, pegavost (rupičavost) lišća i rak-rane grana koštičavih voćaka – Xanthomonas arboricola pv. pruni (Xanthomonas campestris pv. pruni), rak korena ( Agrobacterium tumefaciens ), virus šarke šljive ( Plum pox virus ).

PODLOGA

Kao podloga za kalemljenje kajsije se najčešće koristi Džanarika. Nešto ređe se koriste sejanci kajsije i breskve. Sejanac breskve podnosi vlažnije uslove nego sejanac kajsije, a stvara i manje stablo. U upotrebi je i podloga šljive „St Julien A“, koja je umereno bujna. Sve češće se koristi kalemljenje „ na posrednik“ ( Džanarika +šljiva +kajsija na visini 70 cm). To je postupak kada se na Džanariku, kao podlogu nakalemi neka interpodloga, tj. posrednik. Dobri posrednici su Stenlej, , Čačanska lepotica, Belošljiva , Crni trn i krupna zelena renkloda.

SADNjA

Prilikom sadnje treba voditi računa da u zasadu imate najmanje četiri sorte, kombinaciju ranocvetnih i kasnocvetnih sorti. Sadite ih pred kraj jeseni ili sasvim rano u zimu pre otvaranja pupoljaka. U savremenim zasedima obavezno postavljenje sistema „kap po kap“. Kada se obavi sadnja, obavezno zaliti sadnice. Žbunasta stabla u prve dve godine treba da se obezbede kocem. Razmak pri sadjenji koji preporučujemo je: za uzgojni oblik Piramida 6m sa 5m, a za oblik Palmeta 5m sa 4m .

 

SORTA PODLOGA VREME ZRENJA
Mađarska najbolja Džanarika sredina jula
Roksana Džanarika početak avgusta
Polumela Džanarika kraj jula
Bergeron Džanarika početak jula
Nju Džersi 19 Džanarika  
Novosadska rodna Džanarika  
NS 4 Džanarika  
NS 6 Džanarika  
Kečkemetska ruža Džanarika  

 

Voćne Sadnice Kajsija sorte:
Voćne Sadnice Kajsija Mađarska Najbolja
Voćne Sadnice Kajsija Roksana
Voćne Sadnice Kajsija Nju Džersi
Voćne Sadnice Kajsija Bergeron
Voćne Sadnice Kajsija Polumela
Voćne Sadnice Kajsija Novosadska Rodna
Voćne Sadnice Kajsija Novosadska Kasnocvetna
Voćne Sadnice Kajsija Novosadska NS4
Voćne Sadnice Kajsija Novosadska NS6
Voćne Sadnice Kajsija Kečkemetska Ruža
Voćne Sadnice Kajsija Zaklopačka Ruža