Vinova Loza – Lozni Kalemovi

Vinova Loza – Lozni Kalemovi

Vinova Loza 

  Vinova loza pripada rodu skrivenosemenica, a familiji Vitaceae (lijane ili lozice). Ovaj rod obuhvata preko 60 vrsta, od kojih se tek nekoliko danas uzgaja. Evro-azijska loza ili sorte Evrope i zapadne Azije su najzastupljenije u vinogradima širom planete. Naučnici nemaju jedinstveno mišljnje o njenom poreklu i širenju. Jedni misle da je ona poreklom iz oblasti između Crnog i Kaspijskog mora i Kavkaza, drugi pak, da je iz ovih oblasti i oblasti planinskog Irana. Treći kažu da je nastala u Evropi od divlje loze. Ipak, najverovatnije je da su neke forme u Evropi nastale od divlje loze (Vitis silvestris), a da su uvođenjem formi kulturne loze (Vitis vinifera) iz srednje Azije, i njihovim ukrštanjem, nastale mnoge danas poznate sorte.

Istorijski pregled

  Na osnovu do sada pronađenih pisanih podataka, može se reći da je kultura gajenja vinove loze stara od 7000 do 9000 godina. U državama centralne i Male Azije (Fenikija, Persija, Medija, Asirija, Palestina itd.), i severne Afrike (Egipat), koje su postojale pre nove ere, kultura gajenja vinove loze je bila veoma važna privredna grana.

lozni-kalemovi-agroplanta

  Veoma zaslužni za širenje kulture gajenja vinove loze bili su, gore pomenuti, Feničani, koji su baveći se moreplovstvom i trgovinom, osnivali svoje kolonije širom Sredozemlja. Oni su kulturu gajenja loze prenosili u svoje kolonije, a onda se ona odatle širila na okolno stanovništvo. Kasnije su svoj veliki doprinos dali i Grci i Rimljani. I oni, kao i Feničani pre njih, širili su i razvijali kulturu gajenja loze. Poznato je da su u svom panteonu iimali i bogove zaštitinike vina (Grci – Dionisija, a Rimljani – Bahusa).

  Prvi materijalni tragovi vinogradarstva i vinarstva nađeni na teritoriji Srbije su posude iz bronzanog doba (period oko 2200. godine pre n. e.) i iz gvozdenog doba (oko 400. godine p. n. e.). Prilikom arheoloških iskopavanja antičkog Sirmijuma (Sremska Mitrovica) i drugih lokaliteta u Srbiji iz tog perioda, pronađen je veliki broj amfora, koje direktno potvrđuju upotrebu i proizvodnju vina. Poznato je da je rimski car Domicijan (vladao od 81. do 96. god. n.e.) uveo zakonski monopol, po kojem je samo vinogradarima na teritoriji Italije bilo dozvoljeno da sade kvalitetnu lozu. Taj monopol je važio sve do vremena cara Marka Aurelija Proba (vladao od 276. do 282. god. n.e.), rođenog u carskom gradu Sirmijumu 232. godine. Prob je zasadio vinovu lozu na padinama Fruške gore u okolini rodnog Sirmijuma, pa je za njegovo ime vezan početak vinogradarstva u Srbiji.

  U Srednjem veku, vinogradarstvo je procvetalo u doba Nemanjića, i to najviše u Metohiji, o čemu svedoči i zapis iz “Povelje Stevana Prvovenčanog” . U doba cara Dušana (vladao od 1331. do 1355. god.) donet je zakon koji se odnosio na spravljanje vina i njegov kvalitet. Sam car Dušan je posedovao velike vinograde i dvorski vinski podrum u blizini Prizrena. U njegovo vreme iz vinograda i podruma u Velikoj Hoči vino je keramičkim vinovodom dugim 25 km dopremano sve do carskih podruma u prestonicu – Prizren.

lozni-kalemovi-velika-drenova

  Posle propasti srpskih srednjevekovnih država i dolaska Osmanlija na naše prostore, vinogradarstvo stagnira. Nakon oslobođenja od Turaka u Srbiji dolazi do intenzivnog razvoja vinogradarstva, koje postaje jedna od najznačajnijih privrednih grana. Osnivanjem “Navipovog” podruma, 1848.godine, počinje organizovana proizvodnja vina u Srbiji. U periodu druge polovine 19. veka, vinogradarstvo Evrope bilo je u velikom problemu, pojavom bolesti vinove loze zvanom filoksera ili sušibuba. To je insekt, koji je prenešen iz Severne Amerike u Evropu i koji oštećujući korenov sistem vinove loze.

  Razmere ove krize bile su katastrofalne, jer je ova bolest dovela do propadanja skoro svih pitomih vinograda na starom kontinetu. Javila se potreba, u razvijenim vinogradarskim zemljama, da se ono brzo obnovi. Trebalo je pronaći rod i vrste unutar njega, koje bi imale korenov sistem otporan prema filokseri, a kvalitet ploda kao evro-azijska loza. Rešenje se sastojalo u tome da se na američku lozu, koja će dati podzemni deo, nakalemi plemenita loza, koja će dati nadzemni deo. Korenov sistem američke loze takođe napada filoksera, ali ne prouzrokuje velike povrede, te čokot nesmetano živi dugo godina.

Razmnožavanje Vinove Loze      Vinova Loza Bolesti      Vinova Loza Sorte
klikni na link